Hobby Press

MALE TAJNE MAJSTORA ŠARANDŽIJSKE KUHINJE: ZRNEVLJE ZA PRIHRANJIVANJE

U prošlom broju smo u ovoj rubrici objasnili kako treba pravilno natopiti i kuvati zrnevlje koje se koristi za prihranjivanje šarana i drugih ciprinida. Ovoga puta ćemo reći ponešto o najčešće korišćenim partiklima, ali i o onima koji bi mogli da budu više zastupljeni u smesama kojima naše šarandžije primamljuju ribu
ŠEĆERAC. Ovaj mekani kukuruz, slatkog i relativno sitnog zrna, se mnogo upotrebljava za mamac u slobodnom ribolovu, a u takmičarskim prihranama je zastupljeniji od svog drugog zrnevlja. Riba ga jednako rado uzima u tekućicama i stajaćicama (kako onim komercijalnim, prebogatim ribom, tako i onim na slobodnom režimu, sa znatno siromašnijim ribljim fondom). Šećerac je lako svarljiv, pa riba od njega ne može da se prejede, tako da poboljšava svaku smesu za hranjenje. Interesantno je da riba povremeno, čak i na vodama na kojima se odavno navikla na bojlije, prestane da uzima taj mamac, a odlično proradi na jedno ili dva zrna ovog kukuruza, plasirana sa podizačem ili bez njega. Konzervirani šećerac se pokazao nešto bolje od smrznutog, pa se većina ribolovaca opredeljuje za njega, a ako ne mogu da ga nađu, uzmu šećerac iz zamrzivača, pa ga pre upotrebe malo prokuvaju.
KONOPLJA. O ovom malenom crnom zrnevlju, koje je takođe odličan sastojak primama, se veoma mnogo piše, pa bi bilo logično da se o njemu sve zna. Ali, to očigledno nije tako, jer još uvek mnogi ribolovci prosipaju vodu u kojoj se konoplja natapa i kuvala, iako je ona odlična za rehidriranje sasušenih ili tek odmrznutih bojlija...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 250-)