Hobby Press

MALE TAJNE VRHUNSKIH RIBOLOVACA: DVA OMILJENA PULBEJTA JEDNOG OD VODEĆIH EVROPSKIH ŠTUKAROŠA

Ribolovci ovih dana nemaju mnogo razlioga za kukanje. A varaličari pogotovo. U dobro snabdevenim prodavnicama pribora i na internetu može se pronaći mnogo toga od čega ribolovačkim gurmanima bukvalno kreće voda na usta. Ne tako davno, stvari nisu stajali ni izbliza toliko dobro. Vertikalno pecanje je u velikoj meri promenilo ponudu varalica od meke gume, prodor džerk i tvič tehnike nagnao je vlasnike radnji da investiraju u proširenje asortimana mnogim novim veštačkim mamcima. Osim toga, varalice sve lepše izgledaju, pogogovot svimbejti, koji ne samo da su realistično obojeni i oblikovani, već i plivaju poput pravih riba, tako da se može reći da su savršeni do poslednjeg detalja.
A KADA RIBOLOVAC UHVATI PRVU štuku metrašicu na takvu varalicu, sasvim je sigurno da će tu radost platiti kupujući mnoštvo novih »igračaka«. Stvari često stoje tako da smo mi prvi ulov na hipereealistične varalice koje se u vodi ponašaju bezmalo kao prave ribe. Dok ih gledam, često razmišljam o tome da one zapravo ne moraju da budu takve da bi lovile ribu, već je njihovo usavršavanje zapravo samo plod konkurentske borbe za kupca, koji najradije baca varalice u koje ima poverenja, zahvaljujući utisku o njihovom izgledu i radu, pa na njih i lovi najviše grabljivica.
Naravno, ma kako veštački mamac bio dobro osmišljen i napravljen, ribolovac mora da razume način na koji treba da ga koristi, tj. da pronađe optimalnu prezentaciju. Gledajući gomile novih veštačkih mamaca koji se neprestano pojavljuju, pitam se koliko varaličari zapravo veruju u varalice kao mamac, a koliko u neke konkretne modele sa kojima su imali uspeha u prošlosti. Ljudi su, uopšteno govoreći, skloni gledanju u prošlost i pričanju o starim dobrim vremenima, kada je sve bilo bolje. To važi i za ribolov. I sam često gledam slike ribolovaca sa velikim štukama i maskijima ulovljenim pre više decenija, čiji akteri kao da nam poručuju: »Gledajte, ovo se nekada lovilo!« Takve su me fotografije mnogo puta nagnale da zamislim sebe u nekom štučjem raju, recimo na irskom jezeru Mask, pre recimo 50 godina. Na Masku sam uspešno lovio sredinom devedesetih godina, ali koristeći GPS, sonar, električni motor za troling, moćni benzinski četvorotaktni motor od 50 KS i brzi aluminijumski čamac. Da sam bio u prilici da na tom jezeru pecam, recimo, početkom šezdesetih godina, iz drvenog čamca sa nekim slabašnim motorićem, kom bi, koliko ja poznajem Irce, verovatno falilo jedno krilce elise, sigurno mi ne bi bilo lako. Dakle, što se tiče štapova, mašinica, čamaca i elektronske opreme sigurno smo napredovali. Ali po pitanju varalica?...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 290-)