Mno­gi fi­de­ra­ši ne­ra­do idu na Du­nav, jer na ovoj ve­li­koj re­ci ni­je uvek la­ko na­ći me­sto na ko­me je kon­cen­tra­ci­ja ri­be u do­me­tu za­ba­ča­ja do­volj­no ve­li­ka, a te­ren ta­kve kon­fi­gu­ra­ci­je da se mo­že pe­ca­ti si­ste­mi­ma sa hra­ni­li­com. Ipak, pra­vi za­lju­blje­ni­ci u ovaj vid pe­ca­nja sprem­ni su da se po­tru­de i re­ski­ra­ju, a ka­da se sve koc­ki­ce slo­že mo­gu­ći su ulov i ri­bo­lov za du­go pam­će­nje

Po­sle ne­ko­li­ko uza­stop­nih iz­la­za­ka na Ti­su i Ta­miš ko­ji su do­ne­li mr­ša­ve ulo­ve, od­lu­čio sam da za pro­me­nu odem na Du­nav kod Be­o­gra­da. Iako ni­sam znao če­mu da se na­dam, tj. šta me tač­no oče­ku­je, ra­ču­nao sam na to da bar mo­gu br­zo da se vra­tim ku­ći u slu­ča­ju da stva­ri ne kre­nu do­bro. Po do­la­sku na re­ku, oda­brao sam me­sto sa rav­nom oba­lom, ta­kvo da mo­gu da pri­đem ko­li­ma do vo­de i is­to­va­rim go­mi­lu opre­me, od ko­je mi ve­ći­na stva­ri ne tre­ba, ali ih iz ne­kog raz­lo­ga stal­no no­sim (valj­da po na­vi­ci).

Dunav

Na­kon što sam sve po­sta­vio na svo­je me­sto, pri­ma­mi ko­ju sam pret­hod­nog da­na za­me­sio, tj. do­bro iz­me­šao, a ko­ju su či­ni­la tri ki­lo­gra­ma hra­ne i dva ki­lo­gra­ma te­ške ze­mlje, do­dao sam vo­du, a po­sle pro­se­ja­va­nja i cr­ve. Na li­cu me­sta sam od­lu­čio da pe­cam fi­der teh­ni­kom, a pre po­čet­nog hra­nje­nja sam pre­tra­žio bu­du­će hra­ni­li­šte i usta­no­vio da je mi­kro­lo­ka­ci­ja ko­ju sam iza­brao re­la­tiv­no či­sta i po­god­na za pe­ca­nje sa hra­ni­li­com, pa sam jed­nu za dru­gom ba­cio 7-8 pu­nih hra­ni­li­ca, na­mam­čio udi­cu i po­čeo sa pe­ca­njem.

VEĆ PET­NA­E­STAK MI­NU­TA ka­sni­je ja­vi­la se pr­va ri­ba, i to de­ve­ri­ka, a za njom je usle­di­la du­gač­ka se­ri­ja sit­nih kru­pa­ti­ca, da bi po­tom na hra­nu le­gli »pe­še­vi« (gla­vo­či). Po­što su se valj­da svi oni ko­ji su bi­li u bli­zi­ni iz­re­đa­li na mom mam­cu, ko­nač­no sam do­bio dve le­pe de­ve­ri­ke, ali je za tim usle­di­la pa­u­za, ko­ju pre­se­cam za­ba­cu­ju­ći ne­ko­li­ko hra­ni­li­ca na­pu­nje­nih cr­vi­ma, na šta ri­ba vr­lo br­zo re­a­gu­je... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 436-)

fShare