Redovno izlaženje na vodu jedan je od ključnih faktora uspeha u svim vidovima ribolova, pa i u varaličarenju smuđa. To, međutim, ne mora da znači i veliki utrošak vremena. Štaviše, ako dobro razradimo taktiku, pa se fokusiramo na izgledne pozicije i potragu za aktivnom ribom, možemo pecati kratko a pri tom imati mnogo udaraca i uhvaćenih riba
Polovinom proleća, tj. odmah po završetku zabrane pecanja smuđa, počeo sam intenzivno da izlazim na kej u Novom Sadu, kod Petrovaradinskog mosta i malo uzvodno od njega. Lovio sam dosta uspešno i skoro svakodnevno, ali nisam na vodi provodio mnogo vremena. Naime, osmislio sam taktiku koja je podrazumevala kratko ali aktivno pecanje i takav pristup se dobro pokazao, pa sam rešio da podelim taj recept sa vama.
NA VODU SAM IZLAZIO nekih pola sata pred mrak i uglavnom sam na njoj ostajao oko dva sata kako bih eventualno uhvatio i prvi cug ( pred mrak) i onaj nešto kasniji, kada već noć zavlada. Kao dosta čvrsto pravilo pokazalo se da po tmurnijem vremenu i manjoj vrućini smuđevi udaraju u suton, dok su onda kada bi dan bio sunčan i izrazito topao češće počinjali da jedu po debelom mraku. Osim toga, potvrdilo se da smuđ najčešće dobro radi dan pre umerenog porasta vode i tokom prvog dana nadolaska, kao i u uslovima višednevne stagnacije, dok se najslabije javlja kada je Dunav u padu. Vodostaj od oko 180 cm kod Novog Sada pokazao se kao optimalan za ovaj teren, a voda koja nije bila ni sasvim bistra ali ni preterano mutna dala mi je najviše riba. Po velikoj pomuti, kakvu su donosili nagli porasti, nije bilo uspeha.
U potrazi za aktivnim ribama konstantno sam »rotirao« tri pozicije, na kojima sam se zadržavao do pola sata... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 515-)