Gu­me­nu ili si­li­kon­sku suk­nji­cu, či­jem dis­kret­nom pul­si­ra­nju i bas i mno­ge dru­ge gra­blji­vi­ce te­ško odo­le­va­ju, mo­že­mo na­mon­ti­ra­ti i na naj­o­bič­ni­ju džig udi­cu sa okru­glom gla­vom, ko­ja ne­ma ni­ka­kve do­dat­ke, i na ne­kim te­re­ni­ma na tu kom­bi­na­ci­ju lo­vi­ti uspe­šno i bez ika­kvih pro­ble­ma. Ali ni­su vo­de­ći svet­ski spe­ci­ja­li­sti bez raz­lo­ga raz­vi­li de­se­ti­ne mo­de­la udi­ca za »ču­pav­ce« ko­je ima­ju ne­ko­li­ko bit­nih do­da­ta­ka

Džigovi

Ele­men­ti ko­ji se na­la­ze na pred­njem de­lu bas dži­ga (i o ko­ji­ma smo op­šir­ni­je pi­sa­li u pret­hod­nom tek­stu) – al­ki­ca (1) i gla­va (2) – od­re­đu­ju ka­ko će se va­ra­li­ca kre­ta­ti kroz vo­du i po­na­ša­ti pri vo­đe­nju kroz tra­vu i gra­nje, pre­ko ka­me­nja itd. Oni ko­ji se na­la­ze iza njih: 3) štit­nik (eng. »we­ed­gu­ard«), 4) dr­žač mam­ca (eng. »ba­it­hol­der«) i 5) udi­ca, za­du­že­ni su za što lak­ši ri­bo­lov na te­re­nu bo­ga­tom pre­pre­ka­ma, do­bro le­ža­nje do­dat­nih de­lo­va »ču­pav­ca«, te za ka­če­nje i dr­ža­nje ri­be.

3. ŠTIT­NIK. Ve­ći­na dži­go­va na­men­ski na­pra­vlje­nih za lov ba­sa ne­za­mi­sli­va je bez do­bre »čet­ke«, tj. štit­ni­ka za tra­vu ko­ji či­ni snop od 30-40 pla­stič­nih šta­pi­ća, ta­na­nih (preč­ni­ka 0,2–0,6 mm) i sa­vi­tlji­vih, ali ne pre­vi­še me­ka­nih, či­ja du­ži­na za­vi­si od ob­li­ka džig gla­ve i ve­li­či­ne upo­tre­blje­ne udi­ce. Štit­nik omo­gu­ća­va pro­la­zak udi­ce i mam­ca kroz tra­vu, lo­kvanj, gra­nje i (do­ne­kle) pre­ko ka­me­nja, bez mno­go ka­če­nja. Na pr­vi po­gled ri­bo­lov­cu se mo­že uči­ni­ti da je ne­ka »čet­ka« pre­gu­sta, te da su joj če­ki­nje bes­po­treb­no du­ge i to­li­ko kru­te da bi mo­gle ote­ža­va­ti ka­če­nje pre­va­re­ne ri­be. Ali štit­ni­ci ni­su ta­kvi bez do­brog raz­lo­ga. Nji­ho­va pr­va i naj­va­žni­ja ulo­ga je­ste da ne do­zvo­le da va­ra­li­ca (pre sve­ga udi­ca) na svom pu­tu sku­plja ve­ge­ta­ci­ju. Ka­da je to obez­be­đe­no, ma­mac je sve vre­me atrak­ti­van za ri­bu, što auto­mat­ski zna­či da su šan­se da ga ona na­pad­ne ve­će, pa ti­me i da je mi ulo­vi­mo.

Na po­čet­ku lo­va dži­go­vi­ma sa štit­ni­kom, ner­vi­rao sam se zbog ve­li­kog bro­ja ne­re­a­li­zo­va­nih na­pa­da na va­ra­li­cu, jer sam iz­gu­bio po­do­sta krup­ni­jih ri­ba, ko­je su pri­lič­no la­ko spa­da­le sa udi­ce, što sam po­ku­ša­vao da re­šim fri­zi­ra­ju­ći štit­nik pre­ma svo­jim za­mi­sli­ma.

Naj­pre sam če­ki­nje skra­ći­vao do te me­re da se sno­pić za­vr­ša­vao ta­mo gde po­či­nje vrh udi­ce... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 375-)

fShare