Premda je i izlagača i robe i posetilaca na nedavno završenom niškom sajmu lova i ribolova bilo manje nego u nekoliko prethodnih godina, i dalje je reč o našoj najvećoj smotri te vrste. Naša dvočlana izveštačka ekipa je nekoliko sati cunjala po štandovima i pronašla dosta toga zanimljivog.
Niški sajam lova i ribolova u svojim počecima bio je skromna manifestacija lokalnog tipa, koja je prva dva puta održana u nevelikom i neuslovnom prostoru bivše robne kuće Beograd. Ali i to je bilo dovoljno da se vidi da među ribolovcima iz Niša i ostalih mesta južne Srbije, ali i iz Makedonije i zapadne Bugarske, postoji veliko zanimanje za ovu smotru, pa je ona premeštena u halu Čair i u poslednjih nekoliko godina postala najveća manifestacija ovog tipa u našoj zemlji, sa znatno više izlagača od decenijama neprikosnovenog novosadskog LORIST-a. Mnogi pecaroši i lovci čekali su niški sajam da obave najveći deo kupovina pribora i opreme za celu godinu, a trgovci i proizvođači koristili su to interesovanje i pristupačne cene izložbenog prostora da u Nišu naprave dobar posao. Čak se ni prošle godine ekonomska kriza nije osetila, ali ovog aprila jeste, budući da je i izlagača i posetilaca bilo manje nego prethodnih godina (iako je cena ulaznice ostala ista – 100 dinara). Po rečima većine onih sa kojima smo razgovarali, i promet je bio slabiji, uprkos tome što se dosta robe prodavalo po sniženim cenama i što su pojedini trgovci čak davali dodatne popuste u toku sajma kako bi parirali konkurenciji. Tako su se neki artikli prodavali po samo desetak odsto višim cenama od nabavnih, ali ni to nije mnogo vredelo, jer su džepovi prosečnih lovaca i ribolovaca očigledno gotovo sasvim ispražnjeni. Ipak, i u takvim uslovima se imalo šta videti i kupiti, a dosta toga je privuklo pažnju vaših izveštača.
Na samom ulazu u sajam, po tradiciji, bila je postavka fotografija mušičarske sekcije OSR Nišava, čiji je predsednik Ivan Ranđelović na svom malom štandu demonstrirao vezivanje mušica, a zainteresovane podučavao osnovama zabacivanja klasičnim mušičarskim priborom. Na istom štandu je svoje vrhunske kreacije izložio i jedan od najcenjenijih vezača mušica sa prostora bivše jugoslavije, legendarni Sarajlija Savo Martinović.
Niška manufaktura Fairy River, vrsnog vezača Olivera Kuzmanovića Kuzme, osim svojih prepoznatljivih mušica, strimera i džig strimera, kao i raznih kombinovanih varalica za lov više vrsta grabljivica, te luksuznih kutija od orahovine za varalice i mušice, ovoga puta je u ponudi imala i mušičarski program austrijske robne marke Byron (čekrke, štapove, konce i kombinezone), kao i više vrsta varalica Zebco po veoma povoljnim cenama – plastični vobleri dugi od 5 do 11 cm prodavali su se za 220 dinara, a razni leptiri i kašike stajali su od 110 do 140 din... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 348-)