Ka­da gra­blji­vi­ca po­ka­že iz­ve­sno in­te­re­so­va­nje za va­ra­li­cu ko­ju joj nu­di­mo, ali u po­sled­nji čas od­u­sta­ne od na­pa­da, mo­že­mo pri­me­ni­ti ne­ko­li­ko tri­ko­va da pro­ba­mo da je vi­še is­pro­vo­ci­ra­mo. Je­dan od njih je da joj istu va­ra­li­cu po­nu­di­mo na dru­ga­či­ji na­čin, ali ima i dru­gih mo­gu­ćnosti . Naš do­pi­snik iz Do­njeg Pod­ri­nja pro­na­šao je ne­ko­li­ko for­mu­la uspe­ha u ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma

Jed­na sta­ra ri­bo­lo­vač­ka do­set­ka gla­si: štu­ka je ri­ba, sve osta­lo su mam­ci. Me­đu­tim, u toj ša­li ima ve­o­ma mno­go isti­ne, ko­ju naj­bo­lje shva­ta­ju oni ko­ji, po­put me­ne, naj­vi­še vo­le da lo­ve tu atrak­tiv­nu gra­blji­vi­cu. U svom po­sled­njem tek­stu o štu­ko­lo­vu, ob­ja­vlje­nom pre oko dva me­se­ca, opi­sao sam na ko­je je na­či­ne pe­cam od­mah na­kon za­vr­šet­ka lo­vo­sta­ja, tj. po nje­nom iz­la­sku iz mre­sta, a po­sle to­ga sam želj­no iš­če­ki­vao maj, udar­ni me­sec »pr­vog po­lu­vre­me­na« se­zo­ne va­ra­li­ča­re­nja štu­ke. Ali i me­ne i sve me­ni slič­ne iz­ne­na­dio je  za taj ina­če pri­lič­no ki­šo­vit me­sec re­la­tiv­no dug pe­riod neo­bič­no su­šnog, spar­nog i to­plog vre­me­na, zbog kog je i štu­ko­lov bio ati­pi­čan i ve­o­ma zah­te­van.

EKS­TREM­NO VI­SO­KE TEM­PE­RA­TU­RE, KO­JE su do­sti­za­le i 35 po­de­ok na Cel­zi­ju­so­voj ska­li, do­sta sun­ča­nih da­na i vi­sok va­zdu­šni pri­ti­sak uti­ca­li su na to da štu­ka bu­de mno­go ma­nje ak­tiv­na ne­go ra­ni­jih go­di­na u isto do­ba. Osim to­ga, to­plo vre­me je ne­što ra­ni­je ne­go ina­če ak­ti­vi­ra­lo i »mir­ne« vr­ste ko­ji­ma se štu­ka naj­vi­še hra­ni, ta­ko da smo na vo­di prak­tič­no ima­li uslo­ve ti­pič­ne za le­to, ka­da je štu­ka pri­lič­no le­tar­gič­na, a ima pred no­som mno­štvo ka­u­gle­ra i dru­ge sit­ne ri­be, kao i ža­ba, te ne­ma po­tre­bu da se pre­vi­še kre­će u po­tra­zi za ple­nom. 

Iako vo­lim da pe­cam ovog pre­da­to­ra na plo­vak, sma­trao sam pre­vi­še »dan­gub­nim« da u ta­kvim okol­no­sti­ma du­go če­kam uda­rac na jed­nom me­stu, a pro­ce­nio sam da su uslo­vi ta­kvi da je već po­sta­lo iz­gled­ni­je pre­tra­ži­va­ti plit­ke zo­ne oko tek iz­ni­kle vo­de­ne ve­ge­ta­ci­je ili is­pod oli­sta­lih gra­na vr­ba, ko­je mal­te­ne do­di­ru­ju vo­de­nu po­vr­ši­nu.

ŠTU­KA NAJ­ČE­ŠĆE PLEN vre­ba na pre­la­zi­ma iz plit­ke vo­de u du­blju i iza pre­pre­ka (gu­ste vo­de­ne ve­ge­ta­ci­je, gra­nja, pa­nje­va, ka­me­nja, ra­znih po­to­plje­nih obje­ka­ta...), te pro­vla­če­nje va­ra­li­ce na ta­kvim me­sti­ma naj­če­šće do­no­si re­zul­tat, tj. uda­rac i ulov. Ja je po­naj­pre pe­cam na šljun­ka­ra­ma u do­njem to­ku Dri­ne, ko­jih ima ne­bro­je­no mno­go na po­te­su od Ma­čvan­skog Pr­nja­vo­ra do ušća Dri­ne u Sa­vu. Bu­du­ći da je Dri­na u nji­ho­voj ne­po­sred­noj bli­zi­ni i da ih pu­ni ili di­rekt­no ili pod­zem­nim pu­tem, nji­hov vo­do­staj mo­že va­ri­ra­ti na dnev­nom ni­vou kao po­sle­di­ca ra­da hi­dro­cen­tra­le u Ma­lom Zvor­ni­ku, a sa njim ne­ret­ko i pro­vid­nost, ko­ja se uz to iz­ra­zi­to mo­že pro­me­ni­ti po­sle plju­sko­va, ka­da vo­da ume da bu­de i vr­lo mut­na, što go­to­vo si­gur­no zna­či da od lo­va štu­ke tog da­na ne­ma ni­šta. 

IAKO SAM PO­KLO­NIK LO­VA NA lep­ti­re i ka­ši­ke, u ar­se­na­lu imam i raz­ne dru­ge ve­štač­ke mam­ce – še­do­ve i tvi­ste­re ko­je mon­ti­ram na džig ili vorm udi­ce, sred­nje­ro­ne­će vo­ble­re, po­pe­re, džer­ko­ve, »ne­za­ka­či­ve« gu­me­ne ža­be sa dvo­kra­kim udi­ca­ma itd. Moj glav­ni adut za ovaj deo se­zo­ne u nor­mal­nim pri­li­ka­ma... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 560-)

 

 

fShare