Pre­su­de ko­ji­ma se op­tu­žni­ce za kri­vo­lov od­ba­cu­ju iz raz­li­či­tih raz­lo­ga ni­su ret­kost i ni­je ih ne­mo­gu­će raz­u­me­ti. Ali ni­je la­ko shva­ti­ti od­lu­ku da se mre­že pro­na­đe­ne u vo­di ili na oba­li vo­de na ko­joj pri­vred­ni ri­bo­lov ni­je do­zvo­ljen vra­te li­ci­ma osum­nji­če­nim za ri­bo­kra­đu, a ko­ja pri tom ni­su pro­fe­si­o­nal­ni ri­ba­ri i uz to su se bra­ni­li tvrd­nja­ma da taj alat ni­je nji­hov i da s njim ne­ma­ju ama baš ni­ka­kve ve­ze

Ne­ko­li­ko da­na na­kon iz­la­ska pro­šlog bro­ja Ri­bo­lo­va do­bio sam dve pre­su­de do­ne­te u okru­žnom su­du jed­nog od ve­ćih gra­do­va u Sr­bi­ji u po­stup­ci­ma pro­tiv li­ca osum­nji­če­nih da su po­či­ni­la pre­kr­ša­je iz Za­ko­na o za­šti­ti i odr­ži­vom ko­ri­šće­nju ri­bljeg fon­da, tj. da su kra­la ri­bu mre­ža­ma. Obe­ma su okri­vlje­ni oslo­bo­đe­ni od­go­vor­no­sti. Ose­ćam po­tre­bu da o to­me na­pi­šem ne­ku reč jer na­la­zim da ovi slu­ča­je­vi vr­lo ube­dlji­vo po­ka­zu­ju da ni­je do­volj­no ima­ti ri­bo­ču­va­re ko­ji­ma je dr­ža­va na osno­vu po­lo­že­nog struč­nog is­pi­ta da­la li­cen­cu za oba­vlja­nje tog po­sla, pa ni po­li­cij­ske slu­žbe­ni­ke sprem­ne da se ba­ve pro­ble­mom ri­bo­kra­đe, sve dok u sud­skoj prak­si na­i­la­zi­mo na pro­ble­me i ne­lo­gič­no­sti ka­kve ima­mo u dva po­me­nu­ta slu­ča­ja.

U PR­VOM PO­STUP­KU je li­cu, ko­je ina­če po za­ni­ma­nju ni­je pri­vred­ni ri­bar, sta­vlje­no na te­ret da je na­kon što je uočio ri­bo­ču­va­re na oba­li ri­bo­lov­ne vo­de (je­ze­ra) na ko­joj pri­vred­ni ri­bo­lov ni­je do­zvo­ljen ba­ci­lo ra­nac sa mre­žom u žbu­nje kraj oba­le i po­ku­ša­lo da sa li­ca me­sta po­beg­ne; ri­bo­ču­va­ri su ga u to­me spre­či­li i po­zva­li po­li­ci­ju, ra­nac ne­što ka­sni­je pro­na­šli i na osno­vu to­ga je ko­ri­snik ri­bar­skog pod­ruč­ja pod­neo pre­kr­šaj­ni zah­tev uz ci­ti­ra­nje od­red­bi čla­na 22, stav 1, tač­ka 12 Za­ko­na o za­šti­ti i odr­ži­vom ko­ri­šće­nju ri­bljeg fon­da, a na­đe­ni alat (i dru­ge pred­me­te) pri­vre­me­no od­u­zeo. Sud je od­lu­čio da se okri­vlje­ni oslo­bo­di od­go­vor­no­sti jer de­la za ko­je se te­re­ti ni­su pre­kr­ša­ji. Či­nje­nič­ni opis (za­te­čen sa ala­tom za pri­vred­ni ri­bo­lov na ri­bo­lov­noj vo­di na ko­joj je pri­vred­ni ri­bo­lov za­bra­njen i sa ala­tom za pri­vred­ni ri­bo­lov či­je je dr­ža­nje za­bra­nje­no) li­či na po­vre­du ne­kih od­red­bi, pa i go­re po­me­nu­te (ko­jom je »za­bra­nje­no dr­ža­nje ala­ta i sred­sta­va za pri­vred­ni ri­bo­lov i elek­tro­ri­bo­lov u plov­nim objek­ti­ma ko­ja se na­la­ze na ri­bo­lov­noj vo­di ili u objek­ti­ma i vo­zi­li­ma ko­ja se na­la­ze u ne­po­sred­noj bli­zi­ni od stra­ne li­ca ko­ja ni­su ovla­šće­na za oba­vlja­nje pri­vred­nog ri­bo­lo­va, ili ri­bo­lo­va u na­uč­no­i­stra­ži­vač­ke svr­he“), ali ne­do­sta­je – ka­že se u obra­zlo­že­nju – bit­no obe­lež­je »od stra­ne li­ca ko­ja ni­su ovla­šće­na za oba­vlja­nje pri­vred­nog ri­bo­lo­va«. Sto­ga je na­lo­že­no i da pri­vre­me­no od­u­ze­ti pred­me­ti (da­kle i mre­ža) bu­du vra­će­ni vla­sni­ku. Po­što od­bra­na i is­ka­zi sve­do­ka ni­su bi­li pred­met oce­ne su­da jer je od­lu­če­no da de­la za ko­je se okri­vlje­ni te­re­ti ni­su pre­kr­ša­ji (a od­lu­ka u pre­kr­šaj­nom po­stup­ku mo­že se od­no­si­ti sa­mo na pre­kr­šaj ko­ji je pred­met pre­kr­šaj­nog zah­te­va), bi­će vr­lo za­ni­mlji­vo vi­de­ti ko će se kao vla­snik de­kla­ri­sa­ti, bu­du­ći da se okri­vlje­ni bra­nio tvrd­njom da po­me­nu­ti pred­me­ti, ko­ji pred­sta­vlja­ju deo do­ka­znog ma­te­ri­ja­la u po­stup­ku, ne pri­pa­da­ju nje­mu.

DRU­GI SLU­ČAJ JOŠ JE za­ni­mlji­vi­ji – okri­vlje­ni je oslo­bo­đen od­go­vor­no­sti jer sud ni­je mo­gao ne­dvo­smi­sle­no utvr­di­ti da je isti­na ono što su tvr­di­li ču­va­ri – da su ga za­te­kli ka­ko u ča­mac po­di­že mre­žu iz vo­de na ko­joj ni­je do­zvo­ljen pri­vred­ni ri­bo­lov, a na osno­vu če­ga su u pri­su­stvu po­li­ci­je mre­žu i ča­mac pri­vre­me­no od­u­ze­li. Ni okri­vlje­ni ni sve­do­ci ni­su ospo­ra­va­li da je na na­ve­de­noj vo­di za­bra­njen pri­vred­ni ri­bo­lov, ali je okri­vlje­ni iz­ja­vio da ni­je za­te­čen ka­ko va­di mre­žu i ne­gi­rao je da je mre­ža nje­go­va. Po­što je Za­ko­nom o pre­kr­ša­ji­ma pro­pi­sa­no da se od uči­ni­o­ca mo­gu od­u­ze­ti pred­me­ti ko­ji su upo­tre­blje­ni ili bi­li na­me­nje­ni za iz­vr­še­nje pre­kr­ša­ja, a u kon­kret­nom slu­ča­ju ni­je do­ka­za­no da je okri­vlje­ni uči­nio pre­kr­ša­je ko­ji mu se zah­te­vom za po­kre­ta­nje pre­kr­šaj­nog po­stup­ka sta­vlja­ju na te­ret, pre­su­dom se na­la­že pod­no­si­o­cu pre­kr­šaj­nog zah­te­va da pla­ti kom­plet­ne tro­ško­ve sud­skog spo­ra (kao i u pr­vom slu­ča­ju), ali i da osim čam­ca OKRI­VLJE­NOM VRA­TI I MRE­ŽU za ko­ju se na­vod­no ni­je mo­glo utvr­di­ti da mu uop­šte pri­pa­da!?

Na­kon či­ta­nja ovih dve­ju pre­su­da, na­ža­lost, ne mo­gu da se ot­mem uti­sku da dru­štve­na kli­ma u Sr­bi­ji još ni­je ta­kva da se ri­bo­kra­đi istin­ski i si­stem­ski že­li sta­ti na put. Da je­ste, ako ni­šta dru­go, ne bi se tek ta­ko pre­su­da­ma na­la­ga­lo vra­ća­nje mre­ža li­ci­ma ko­ja ne­ma­ju do­zvo­le za pri­vred­ni ri­bo­lov ni­ti su se nji­me ika­da u svom ži­vo­tu ba­vi­la.

DOK OVE PRE­SU­DE NI­SAM pro­či­tao, mi­slio sam da su ap­surd­ni slu­ča­je­vi ipak ret­kost. Dva naj­dra­stič­ni­ja pri­me­ra su­đe­nja u in­te­re­su ri­bo­kra­di­ca ko­jih se mo­gu se­ti­ti je­su slu­ča­je­vi iz jed­nog me­sta na ju­gu Sr­bi­je... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 560-)

 

 

fShare