Na sa­mom kra­ju ka­len­dar­skog pro­le­ća ša­ran je na go­to­vom ce­lom to­ku kroz Sr­bi­ju ra­dio ta­ko do­bro da to ne pam­te ni naj­sta­ri­ji ri­bo­lov­ci sa ove re­ke. Me­đu­tim, ak­tiv­nost ri­be ni­je bi­la ista pre­ko ce­log da­na, a ne­ret­ko se »vo­de­na li­si­ca« ja­vlja­la sa­mo po mra­ku, i to, na­rav­no, naj­bo­lje na po­zi­ci­ja­ma ko­je su re­dov­no hra­nje­ne

U po­ne­de­ljak 13. ju­na, u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma, moj dru­gar po šta­pu Vla­di­mir Suk­do­lak, nje­gov sin Bo­ris i ja sti­gli smo u se­lo Or­lo­vat, na oba­li Ta­mi­ša. Vla­da je još me­sec da­na pre to­ga na dva da­na iz­naj­mio vi­ken­di­cu Du­da­ra, ko­ja se na­la­zi oko 300 m niz­vod­no od ču­ve­nog lo­ka­li­te­ta Kur­vi­na ja­ma. Ka­ko ni­kad do ta­da ni­sam pe­cao u Or­lo­va­tu, a Ta­miš od­u­vek vo­lim, pri­ja­telj ni­je mo­rao da me po­seb­no ube­đu­je da mu se pri­dru­žim. Do­ma­ćin Vuk nas je do­če­kao i ukrat­ko nam ob­ja­snio gde se pe­ca i gde se šta na­la­zi u vi­ken­di­ci sme­šte­noj uz re­ku i voć­njak, a ko­ja ima 4 le­ža­ja, ku­pa­ti­lo sa tu­šem, vaj-faj, tram­bu­li­nu za de­cu, sto za sto­ni te­nis, pi­ka­do, le­žalj­ke, ro­štilj, ta­nji­ra­ču... Odu­še­vlje­ni i te­re­nom i ima­njem, br­zo smo se ras­pa­ko­va­li i po­če­li da se pri­pre­ma­mo za pe­ca­nje.

JA SAM PRE PR­VOG ZA­BA­ČA­JA son­di­ra­njem is­pi­tao te­ren i utvr­dio da na 15-20 m od oba­le sa ko­je smo pe­ca­li po­sto­ji pla­to, tj. pod­vod­na bre­ži­na, što je de­lo­va­lo kao od­lič­na mi­kro­lo­ka­ci­ja, pa smo na nju ba­ci­li una­pred pri­pre­mlje­ni ku­va­ni ku­ku­ruz i za­ba­ci­li šta­po­ve. Na­rav­no, po­što smo ko­ri­sti­li elek­tron­ske sig­na­li­za­to­re i zna­li da će­mo ču­ti ako ri­ba za­gri­ze, od­mah na­kon to­ga smo se an­ga­žo­va­li na pot­pa­lji­va­nju ro­šti­lja.

Ka­sno po pod­ne je be­la ri­ba, i to uglav­nom kru­pa­ti­ca, po­če­la da se ja­vlja na fi­der i še­će­rac, dok od ša­ra­na ni­je bi­lo ni tra­ga ni gla­sa, što do­du­še i ni­je bi­lo mno­go iz­ne­na­đu­ju­će s ob­zi­rom na to da je me­sec bio pun. Sto­ga sam re­šio da ma­lo od­spa­vam ka­ko bih pre svi­ta­nja od­mo­ran po­čeo sa ri­bo­lo­vom.

PR­VI UDA­RAC USLE­DIO JE prak­tič­no usred no­ći, na moj štap na či­joj su udi­ci Ga­ma­kat­su Spe­ci­a­list ve­li­či­ne 2 bi­la dva zr­na ku­va­nog Cukk ku­ku­ru­za sa aro­mom... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 561-)

 

 

fShare