Širom Vojvodine poslednjih godina sve je više malih revira koji nastaju tako što entuzijasti iz lokalnih udruženja urede i poribe zapuštene bare, najčešće nastale kopanjem gline zarad proizvodnje cigle. Na jednom takvom jezeru u Žitištu, nedaleko od Zrenjanina, naš novi saradnik održao je poučan čas ribolova svom mlađem kolegi

Sre­di­na av­gu­sta je ove go­di­ne zbog ni­skih vo­do­sta­ja i vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra bi­la ve­o­ma ne­po­volj­na za va­ra­li­ča­re­nje na ve­ći­ni voj­vo­đan­skih vo­da, pa sam od­lu­čio da se ma­lo pod­se­tim ka­ko je to pe­ca­ti ša­ra­na fi­der teh­ni­kom, ko­ju sam sko­ro sa­svim za­po­sta­vio u po­sled­nje dve go­di­ne. Re­šio sam da odem na re­vir udru­že­nja Gr­geč u Ži­ti­štu, se­lu ko­je se na­la­zi u sred­njem Ba­na­tu, na le­voj oba­li Plov­nog Be­ge­ja, oko 19 km se­ve­ro­i­stoč­no od Zre­nja­ni­na, a is­ko­ri­stio sam ovu pri­li­ku da po­zo­vem ku­mi­ća Va­len­ti­na Le­ba­no­va da mi pra­vi dru­štvo, ka­ko bih mu na naj­di­rekt­ni­ji na­čin po­mo­gao da una­pre­di svo­je ume­će ša­ran­skog ri­bo­lo­va, za ko­ji se od­ne­dav­no za­gre­jao.

USTA­LI SMO U PET i za­pu­ti­li se na re­vir, na kom su nas do­če­ka­li lju­ba­zni do­ma­ći­ni i la­ga­ni ve­trić, ko­ji je na­ja­vlji­vao le­po vre­me za pe­ca­nje. Kao i obič­no, naj­pre sam se ba­cio na pri­pre­ma­nje pri­hra­ne, ko­ju sam ovog pu­ta na­pra­vio od 2 kg Hal­do­ra­do Ba­zis Mi­xa (ko­ji sa­dr­ži do­sta pr­že­nog zr­ne­vlja) i 1 kg Hal­do­ra­do Pel­le­tes Fe­ke­te. Za vla­že­nje sam upo­tre­bio vo­du iz kon­zer­ve ku­ku­ru­za še­ćer­ca, jer njen mi­ris či­ni sa njom za­me­še­nu hra­nu još pri­vlač­ni­jom za ri­bu. Va­len­tin je še­će­rac po­tom uba­cio u jed­no­sta­van ali mno­go pu­ta pro­ve­ren spod-miks (me­ša­vi­nu zr­ne­vlja za pri­hra­nji­va­nje), u kom je bi­lo još sa­mo ku­va­nog ku­ku­ru­za am­bar­ca i ku­va­ne ko­no­plje.

PE­CAO SAM NA DVA šta­pa Ro­bin­son Van De Eynde Fe­e­der MX  (oba te­ži­ne ba­ca­nja 50–150 g, s tim što je je­dan du­ži­ne 3,6 m a dru­gi 3,9 m) i ma­ši­ni­ca­ma Da­i­wa Re­vros EA 3000, na ko­ji­ma je bio osnov­ni naj­lon od 0,22 mm (na­rav­no to­nu­ći), a pred­ve­ze sam pra­vio od flu­o­ro­kar­bo­na preč­ni­ka 0,17 mm. Va­len­tin je ko­ri­stio pa­ra­bo­li­ke Da­i­wa Black Wi­dow od 3,9 m, kri­ve sa­vi­ja­nja (t.c.) 3,5 lb i ma­ši­ni­ce Da­i­wa Crosscast S 5000, sa naj­lo­nom de­blji­ne 0,32 mm. Bu­du­ći da sam se opre­de­lio za lov ša­ra­na me­tod-fi­der pri­stu­pom, ko­ri­stio sam udi­ce od­go­va­ra­ju­će ve­li­či­ne, a na »trn« sam mon­ti­rao Hal­do­ra­do Tor­na­do Waf­te­re sa aro­ma­ma »N-Butyric & Pi­ne­ap­ple« i »Ro­qu­e­fort Che­e­se«. Va­len­tin je od ma­ma­ca na dva šta­pa sta­vio po je­dan pli­va­ju­ći pe­let (sa aro­ma­ma ja­go­de od­no­sno ana­na­sa), dok je udi­cu na tre­ćem na­mam­čio sa dva zr­na ku­va­nog sta­rog ku­ku­ru­za. Ka­ko se na ovom re­vi­ru re­dov­no pe­ca i ri­ba ne osku­de­va u hra­ni, su­ge­ri­sao sam ku­mi­ću da ne ba­ca pre­vi­še pri­ma­me, već sa­mo ono­li­ko ko­li­ko pro­ce­ni­mo da je po­treb­no da se ri­ba pod­stak­ne na hra­nje­nje.

Ja sam fi­der si­ste­me sa hra­ni­li­ca­ma te­ži­na 60 i 70 g za­ba­ci­vao na da­lji­nu od oko 70 m, a Va­len­tin je pe­cao sa olo­vi­ma od 100 g i mam­ce pla­si­rao ne­što da­lje – na 100-105 m.

NA PR­VI UDA­RAC NI­SMO du­go če­ka­li. Jak i vr­lo bor­ben ša­ran uda­rio mi je na »vaf­ter« sa uku­som si­ra, dok smo pi­li pr­vu ka­fu, ali mi je spao sa udi­ce dok sam po­ku­ša­vao da ga pre­vu­čem pre­ko pod­vod­nog spru­da, na me­stu gde se du­bi­na znat­no sma­nju­je. No to nam je po­ka­za­lo da se ima­mo če­mu na­da­ti, pa sam br­zo za­me­nio ma­mac i po­no­vo za­ba­cio u istu tač­ku.

Ubr­zo je usle­di­la ak­ci­ja i kod ku­mi­ća, kom je ša­ran­če od oko 5 kg do­šlo na pli­va­ju­ći boj­li sa aro­mom... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 567-)

 

 

 

fShare