Ne­da­le­ko od De­spo­tov­ca, na pla­ni­ni Be­lja­ni­ci, ri­bo­lov­ci od­sko­ra mo­gu da se opro­ba­ju u lo­vu sna­žnih i bor­be­nih pa­strm­ki na ma­lom je­ze­ru ko­je se vo­dom na­pa­ja iz jed­nog od iz­vo­ri­šnih kra­ko­va Re­sa­ve. Još je lep­še to što ri­be ima do­sta, a pe­ca­nje ni­je pre­vi­še la­ko, pa se za do­bar ulov tre­ba i po­tru­di­ti

Ši­rom Evro­pe, a pre sve­ga u Ita­li­ji i Ne­mač­koj, u po­sled­nje dve de­ce­ni­je ve­li­ki broj ri­bo­lo­va­ca re­dov­no ide na ko­mer­ci­jal­na je­ze­ra raz­li­či­te ve­li­či­ne, na ko­ji­ma se pe­ca ve­štač­ki une­ta ka­li­for­nij­ska pa­strm­ka. Ve­ći­na tih sta­ja­ći­ca, pri­tom, ne funk­ci­o­ni­še po prin­ci­pu »uhva­ti i pu­sti« već ri­bo­lo­vac pla­ća­njem dnev­ne do­zvo­le sti­če pra­vo da od­ne­se od­re­đe­ni broj uhva­će­nih ri­ba, dok one pre­ko te ko­li­či­ne naj­če­šće mo­že da ot­ku­pi po tr­ži­šnoj ce­ni za kon­zum­nu ri­bu. Na­rav­no, ta­kve vo­de se re­dov­no po­ri­blja­va­ju, ne­ret­ko i sva­ke ne­de­lje, ta­ko da je nji­hov ri­blji fond uglav­nom vr­lo sta­bi­lan ili bar uvek to­li­ki da ri­bo­lo­vac za sa­mo ne­ko­li­ko sa­ti mo­že za­do­vo­lji­ti strast za pe­ca­njem i una­pred bi­ti sko­ro si­gu­ran da će oti­ći ku­ći sa do­volj­nom ko­li­či­nom ri­be za po­ro­dič­ni obrok ili dva.

NA TA­KVIM STA­JA­ĆI­CA­MA ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca ko­ri­sti tzv. te­le-tra­ut šta­po­ve (te­le­sko­pe po pra­vi­lu du­ge od oko 3,5 do 4,5 m) sa ma­ši­ni­com i si­ste­me sa zbi­ro­li­nom (pla­stič­nim ote­ža­njem iz­du­že­nog ob­li­ka, ko­je mo­že bi­ti pli­va­ju­će, spo­ro­to­nu­će ili br­zo­to­nu­će), na či­jem je kra­ju ma­mac – od pri­rod­nih je to naj­če­šće ne­ki od ve­li­kih »dr­ve­nih« cr­va ko­je pa­strm­ka ve­o­ma vo­li, spe­ci­jal­ni ku­pov­ni aro­ma­ti­zo­va­ni va­ljak (»pa­sta«) za pa­strm­ku ili ka­kva gli­sta, dok se od ve­štač­kih upo­tre­blja­va­ju gu­me­ne imi­ta­ci­je po­me­nu­tih cr­va ili dru­gih or­ga­ni­za­ma ko­ji­ma se pa­strm­ke hra­ne, stri­me­ri, ma­le ka­ši­ke i lep­ti­ri, vo­ble­ri itd. Za­ni­mlji­vo je da se mno­gi od po­me­nu­tih ma­ma­ca na udi­cu ka­če ta­ko da se pri po­vla­če­nju okre­ću oko svo­je ose (zbog če­ga se iz­me­đu zbi­ro­li­na i udi­ce ne­ret­ko mon­ti­ra dvo­stru­ka ili čak tro­stru­ka vr­ti­li­ca). Ta­kvo okre­ta­nje mam­ca po­seb­no iri­ti­ra ka­li­for­nij­ku, ko­ja od­lič­no re­a­gu­je i na sva­ki po­ten­ci­jal­ni plen ko­ji la­ga­no to­ne ka dnu.

DRU­GI NA­ČIN PE­CA­NJA na ova­kvim vo­da­ma, sve po­pu­lar­ni­ji po­sled­njih go­di­na, je­ste ul­tra­la­ko va­ra­li­ča­re­nje ve­o­ma sa­vi­tlji­vim krat­kim šta­po­vi­ma ma­le te­ži­ne ba­ca­nja (naj­če­šće do 6-7 g), ko­ji od­lič­no amor­ti­zu­ju udar­ce vr­lo sna­žnih i bor­be­nih pa­strm­ki i nji­ho­ve si­lo­vi­te be­go­ve če­sto kom­bi­no­va­ne sa atrak­tiv­nim sko­ko­vi­ma. Na­rav­no, u ovoj va­ri­jan­ti ko­ri­ste se ma­le ma­ši­ni­ce i ta­nak naj­lon ili naj­ta­nje upre­de­ne stru­ne (obič­no preč­ni­ka do oko 0,08 mm, osim na re­vi­ri­ma na ko­ji­ma ima iz­ra­zi­to krup­nih ri­ba).

PR­VI RE­VIR NA KOM SE MO­ŽE pe­ca­ti na oba go­re­o­pi­sa­na na­či­na Sr­bi­ja je do­bi­la pre ne­ko­li­ko ne­de­lja, ka­da je Du­šan Sto­ja­di­no­vić zva­ni Du­le Re­sa­vac, pro­fe­si­o­nal­ni mu­zi­čar, ugo­sti­telj sa ve­li­kim me­đu­na­rod­nim is­ku­stvom i pa­si­o­ni­ra­ni ri­bo­lo­vac, za go­ste otvo­rio je­zer­ce kraj svo­je vi­le Raz­vi­gor, ma­log tu­ri­stič­kog objek­ta ko­ji se na­la­zi tri­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra od De­spo­tov­ca, na pla­ni­ni Be­lja­ni­ci, na nad­mor­skoj vi­si­ni od oko 700 m, a kraj jed­nog od iz­vo­ri­šnih kra­ko­va re­ke Re­sa­ve i sa­mo ne­ko­li­ko sto­ti­na me­ta­ra od Vi­na­to­va­če – je­di­ne pra­šu­me u Sr­bi­ji.

Ova pre­div­na ma­la aku­mu­la­ci­ja sa pro­toč­nom vo­dom du­ga je ne­što vi­še od 70 m, a ši­ro­ka do 25 m i du­bo­ka oko 2. U njoj pre­o­vla­đu­ju ka­li­for­nij­ske pa­strm­ke, uglav­nom te­ške od oko 500 do 700 g, ali ima i ne­što ba­bu­ške, kle­na i po­toč­ne pa­strm­ke, a Du­le pla­ni­ra da već kra­jem go­di­ne uba­ci i je­dan kon­tin­gent ve­ćih ka­li­for­nij­ki, od oko 1,5 kg, što će ovu vo­du uči­ni­ti još atrak­tiv­ni­jom... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 568-)

 

 

 

 

fShare