De­ce­ni­ja­ma je vla­da­lo uve­re­nje da je gra­blji­vi­ce vu­čom va­ra­li­ca iz čam­ca po­kre­ta­nog sna­gom mo­to­ra mo­gu­će loviti sa­mo na mo­ru ili na ve­li­kim je­ze­ri­ma. Me­đu­tim, u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na sve je vi­še ri­bo­lo­va­ca ko­ji na taj na­čin vr­lo uspe­šno lo­ve na na­šim ve­li­kim re­ka­ma. Je­dan od njih je i naš du­go­go­di­šnji iz­ve­štač sa ko­sto­lač­kih te­re­na, ko­ji je svo­ja pr­va is­ku­stva u tro­ling ri­bo­lo­vu na Du­na­vu ne­se­bič­no po­de­lio sa ko­le­ga­ma

Go­di­na­ma sam smu­đa na du­nav­skim te­re­ni­ma oko Ko­stol­ca, u kom ži­vim, va­ra­li­ča­rio na je­dan te isti na­čin. Na­kon što bih čam­cem ob­i­šao ne­ko­li­ko po­zna­tih me­sta i krat­ko pe­cao na sva­kom od njih, naj­če­šće bih se opre­de­lio za jed­no i na nje­mu osta­jao do kra­ja ri­bo­lo­va, te­melj­no ga »če­šlja­ju­ći« do iz­ne­mo­glo­sti. Ali već ne­ko vre­me sam raz­mi­šljao o to­me ka­ko bih mo­gao da bar po­vre­me­no pro­me­nim pri­stup i pro­bam ne­što no­vo i dru­ga­či­je. Tro­ling teh­ni­ka (tj. lov na va­ra­li­ce vu­če­ne iza čam­ca po­kre­ta­nog sna­gom mo­to­ra), iako se ma­sov­no pri­me­nju­je ši­rom sve­ta, iskren da bu­dem, ni­je bi­la baš vi­so­ko na li­sti op­ci­ja o ko­ji­ma sam raz­mi­šljao, ali sam na na­go­vor sta­ri­jeg ko­le­ge, Dra­ga­na Man­če­va, le­gen­dar­nog ko­vin­skog smu­đa­ro­ša od kog sam mno­go na­u­čio o lo­vu ve­štač­kim mam­ci­ma, ipak od­lu­čio da se baš u njoj oku­šam.

U PE­RI­O­DU KA­DA JE PRO­TOK DU­NA­VA bio ne­što sla­bi­ji od pro­se­ka po­čeo sam da eks­pe­ri­men­ti­šem sa tro­lin­go­va­njem ra­znih vo­ble­ra bli­zu oba­le, na de­lo­vi­ma gde du­bi­na ni­je pre­la­zi­la osam me­ta­ra, po­što sam na ta­kvim po­zi­ci­ja­ma mo­de­le ko­ji­ma sam ras­po­la­gao mo­gao da spu­stim do­volj­no bli­zu dna. U po­čet­ku sam bio vr­lo ne­po­ver­ljiv pre­ma tro­lin­gu jer sam imao uti­sak (is­po­sta­vi­će se – po­gre­šan) da je ova teh­ni­ka pri­men­lji­va sa­mo na je­ze­ri­ma i iz­ra­zi­to spo­rim re­ka­ma, ali ni­je pro­šlo mno­go vre­me­na do pr­vih ulo­va, ko­ji su bi­li vi­še ne­go do­volj­ni da shva­tim da sam de­fi­ni­tiv­no bio u za­blu­di i da mi Man­čev (ko­ji je po­seb­no ve­li­ki zna­lac lo­va vo­ble­ri­ma) ni­je tek ta­ko re­kao da pro­bam da lo­vim na taj na­čin.

NA­RAV­NO, TRE­BA­LO MI JE MA­LO vre­me­na da utvr­dim ko­ji vo­bler gde ima smi­sla vu­ći, tj. gde ne­će za­ra­nja­ti pre­vi­še (i za­pi­nja­ti za pre­pre­ke na dnu) ali ni ići pre­vi­še plit­ko i ta­ko osta­ja­ti van sfe­re in­te­re­so­va­nja smu­đa; a me­to­dom po­ku­ša­ja i po­gre­ške tra­žio sam i op­ti­mal­nu br­zi­nu po­vla­če­nja i da­lji­nu iza čam­ca na ko­joj va­ra­li­ca tre­ba da bu­de (od oba po­me­nu­ta fak­to­ra za­vi­si i du­bi­na do ko­je će vo­bler si­ći pri »šle­po­va­nju« – sa po­ve­ća­njem br­zi­ne do od­re­đe­ne gra­ni­ce ra­ste i du­bi­na za­ro­na, ko­ja se po­ve­ća­va i sa pro­du­ža­va­njem raz­ma­ka iz­me­đu plo­vi­la i va­ra­li­ce). Smu­đe­vi su mi naj­če­šće uda­ra­li ka­da je vo­bler bio iz­me­đu 20 i 30 m od čam­ca i po­ka­za­lo se da ni­je neo­p­hod­no da »klju­ca« dno već je do­volj­no pro­vla­či­ti ga 0,5-1 m iz­nad nje­ga; na­rav­no, va­žno je da zna­mo ko­ja je mak­si­mal­na du­bi­na ro­nje­nja vo­ble­ra ka­ko ga ne bi­smo pre­če­sto ka­či­li i ki­da­li, ali una­pred tre­ba bi­ti spre­man na to da se u ova­kvom ri­bo­lo­vu to po­vre­me­no na­pro­sto mo­ra de­si­ti.

ZA TRO­LING PO­STO­JE I NA­MEN­SKI kon­stru­i­sa­ni šta­po­vi, ali nam re­al­no ni­su neo­p­hod­ni u slat­ko­vod­noj ver­zi­ji ove teh­ni­ke, po­go­to­vo ne za lov smu­đa. Od­go­va­ra­ju­ći je u su­šti­ni sko­ro sva­ki štap na­me­njen za sred­nje od­no­sno sred­nje te­ško va­ra­li­ča­re­nje ko­ji ni­je pre­vi­še oštar. Ja za­sad pe­cam na Gun­ki Umi S-250 XH, dvo­de­lac du­ži­ne 2,5 m i de­kla­ri­sa­ne te­ži­ne ba­ca­nja 14–80 g, na ko­me je ma­ši­ni­ca Spro Red Arc 10400 sa upre­de­nom stru­nom preč­ni­ka 0,18 mm. Od vo­ble­ra sam naj­vi­še ko­ri­stio Ra­pa­la De­ep Tail Dan­cer od 9 cm i 11 cm, Cot­ton Cor­dell Wally Di­ver od 7 cm, Mo­narch Dok od 12 cm, ki­ne­sku ko­pi­ju Re­ef Run­ner De­ep Di­ve­ra od 12 cm i još ne­ko­li­ko ru­ko­tvo­ri­na ra­znih do­ma­ćih maj­sto­ra. Ki­da­nja su u po­čet­ku bi­la pri­lič­no če­sta jer ni­sam bio na­vik­nut na to da vo­bler u tro­lin­gu do­sti­že ve­ću du­bi­nu ne­go ka­da ga po­vla­či­mo okre­ta­njem ru­či­ce če­kr­ka, ali ni­je mi tre­ba­lo mno­go... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 576-)

 

 

 

 

fShare