Kru­pan klen je jed­na od naj­o­pre­zni­jih ri­ba na­ših vo­da. A iako je sva­što­jed sa iz­u­zet­no ra­zno­vr­snim je­lov­ni­kom, ume da bu­de ve­o­ma iz­bir­ljiv. Ipak, ka­da mu u pra­vo vre­me is­pred no­sa po­nu­di­mo zre­lu du­di­nju, te­ško će odo­le­ti.

Klen je jed­na od naj­broj­ni­jih i ri­bo­lov­no naj­a­trak­tiv­ni­jih vr­sta ko­je na­sta­nju­ju Ju­žnu Mo­ra­vu i nje­ne pri­to­ke (Vla­si­nu, Ja­bla­ni­cu, Ve­ter­ni­cu itd.), kao i dru­ge te­ku­ći­ce tzv. mren­skog re­gi­o­na. U ovom de­lu go­di­ne se ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca fo­ku­si­ra upra­vo na lov ovog sva­što­je­da, ko­ji se mo­že do­bi­ti na raz­ne me­sne i bilj­ne mam­ce. Ja sam ga uspe­šno pe­cao na in­sek­te raz­li­či­tih ve­li­či­na, od onih sit­nih, kao što su mra­vi i raz­ne mu­ši­ce, do krup­ni­jih, po­put svit­ka­va­ca (svi­ta­ca) i ska­ka­va­ca, za­tim na cr­ve iz dr­ve­ta, pi­le­ću dži­ge­ri­cu, te na vi­še vr­sta vo­ća – vi­šnju, šlji­vu i sve bo­bi­ča­sto vo­će, uklju­ču­ju­ći i du­din­ke (du­di­nje). Kraj pro­le­ća je ide­a­lan baš za lov na du­din­ku, ko­ja sa­da zri.

dudinjka

Taj pe­riod ne tra­je du­go (po pra­vi­lu dve-tri ne­de­lje) i tre­ba ga is­ko­ri­sti­ti na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin. Za me­ne je to naj­lep­še pe­ca­nje u ce­loj go­di­ni, jer je vr­lo di­na­mič­no. Osim šta­pa sa ma­ši­ni­com, te po ne­ko­li­ko re­zer­vnih plo­va­ka, olov­nih sač­mi­ca i udi­ca, po­treb­ni su nam još sa­mo či­zme, kan­ti­ca sa du­din­ka­ma, ple­te­na kor­pi­ca za lo­vi­nu i sprem­nost da se do­sta kre­će­mo u po­tra­zi za ri­bom (ja sam u sta­nju da ova­ko pe­ca­ju­ći pre­đem i po 10 ki­lo­me­ta­ra, a pri tom se ni­ma­lo ne umo­rim).

ZA MA­MAC SU DO­BRE i be­la i tam­na (cr­na) du­din­ka, ali je me­ni be­la ipak fa­vo­rit i nju če­šće upo­tre­blja­vam. Za ovo pe­ca­nje ko­ri­stim fi­der štap, zbog sa­vi­tlji­vog vr­ha i mo­guć­no­sti da me­ka­no pla­si­ram si­stem, ta­ko da du­din­ka ne spad­ne pri uda­ru o vo­du (po­sta­vlja­nje ovog plo­da na udi­cu po­čet­ni­ci­ma zna da bu­de pro­blem, ali sa­mo na­krat­ko, jer se uz ve­žbu mo­že re­ši­ti). Bu­du­ći da uvek na­sto­jim da pro­na­đem i uhva­tim ve­li­ke kle­no­ve, pri­bor mi je ro­bu­stan i po­uz­dan... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 352-)

fShare