Broj na­ših pe­ca­ro­ša ko­ji se opre­de­lju­ju za mo­der­ni ri­bo­lov sa hra­ni­li­com i šta­po­vi­ma ose­tlji­vih vr­ho­va i da­lje kon­ti­nu­i­ra­no ra­ste. U pro­dav­ni­ca­ma je sve ve­ća po­nu­da pri­bo­ra, opre­me, pri­hra­na i ma­ma­ca, me­đu­tim mno­gi no­vo­pe­če­ni fi­de­ra­ši pro­la­ze sla­bi­je ne­go što bi že­le­li jer im ne­do­sta­ju bit­ne in­for­ma­ci­je i pre­po­ru­ke is­ku­sni­jih ko­le­ga o to­me ka­kav pri­stup i si­stem da pri­me­ne u raz­li­či­tim si­tu­a­ci­ja­ma. Naš stal­ni sa­rad­nik od­lu­čio je za­to da ovog pu­ta pred­sta­vi dva re­še­nja ko­ja odav­no ko­ri­sti sa ve­li­kih uspe­hom

U po­sled­nje vre­me vi­še ko­le­ga pi­ta­lo me je ne­što o si­ste­mi­ma na ko­je pe­cam, pa sam re­šio da lo­še vre­me za ri­bo­lov is­ko­ri­stim da na­pi­šem ko­ju reč o to­me, u na­di da će mo­je is­ku­stvo ne­ko­me bi­ti do­bro­do­šlo. Dva pe­ca­nja ko­ja su pret­ho­di­la pi­sa­nju ovog tek­sta bi­la su na dva pot­pu­no raz­li­či­ta te­re­na, iako su oba na ve­li­kim rav­ni­čar­skim re­ka­ma – pr­vi na Sa­vi kod Obre­nov­ca (vi­di str. 4), a dru­gi na Du­na­vu kod Go­lup­ca (o če­mu mo­že­te či­ta­ti na str. 12). U obe si­tu­a­ci­je ko­ri­stio sam ja­ke šta­po­ve, ali ne i iste si­ste­me, jer su uslo­vi bi­li raz­li­či­ti. Na Du­na­vu oko Go­lup­ca uglav­nom se ba­bu­ška i ša­ran pe­ca­ju na po­pri­lič­noj uda­lje­no­sti od oba­le, ne­kad i ve­ćoj od 60 m, a ovog pu­ta sam ja uglav­nom za­ba­ci­vao na da­lji­nu od 50 m, dok sam na Sa­vi, sa spla­va, lo­vio na sve­ga 20 m od oba­le, ali u iz­u­zet­no ja­koj vo­di, ko­ja je zah­te­va­la hra­ni­li­ce od 120 g. 

IAKO DA­LJI­NA ZA­BA­CI­VA­NJA na Du­na­vu ovog pu­ta ni­je bi­la eks­trem­no ve­li­ka, ipak sam se od­lu­čio za »he­li­kop­ter si­stem«. Nje­gov glav­ni kva­li­tet je to što je sa njim mo­guć­nost mr­še­nja pred­ve­za oko glav­ne stru­ne čak i pri­li­kom da­le­kih za­ba­ča­ja ma­la. Kod se­la Vin­ci ci­pri­ni­di se sa oba­le ne pe­ca­ju u sta­rom (tj. pri­rod­nom) ko­ri­tu Du­na­va već u tzv. po­lji­ma, ko­ja su traj­no pre­kri­ve­na vo­dom na­kon iz­grad­nje hi­dro­cen­tra­le Đer­dap 1, či­ja je po­sle­di­ca vi­ši ni­vo re­ke na prak­tič­no ce­lom to­ku Du­na­va kroz Sr­bi­ju. Na­rav­no, na »po­lji­ma« stru­ja­nje vo­de ni­je ja­ko, pa se tu i na po­me­nu­tim ve­li­kim da­lji­na­ma pe­ca hra­ni­li­ca­ma sa sra­zmer­no ma­lim ote­ža­njem (od 50-60 g), ali je bit­no da one bu­du aero­di­na­mič­nog ob­li­ka. Kon­kret­no, ja sam ko­ri­stio AS i Brow­ning hra­ni­li­ce »me­tak« (eng. »bul­let«) ti­pa.

Ma­na ove mon­ta­že je to što s njom in­di­ka­ci­ja tr­za­ja ni­je bri­ljant­na. Raz­log za to je iole is­ku­snim du­bin­ka­ši­ma i fi­de­ra­ši­ma bez sum­nje sa­svim ja­san čim ba­ce po­gled na fo­to­gra­fi­ju si­ste­ma. Po­stav­ka je ta­kva da je hra­ni­li­ca na kra­ju i »u li­ni­ji« sa osnov­nim naj­lo­nom i vr­hom šta­pa, dok su »br­za kop­ča« i pred­vez sa udi­com sa stra­ne. Ka­da se uz to uzme u ob­zir ve­li­ka da­lji­na za­ba­ci­va­nja, zbog ko­je se u fi­de­ru »he­li­kop­ter« pr­ven­stve­no i ko­ri­sti, a ko­ja po pra­vi­lu do­pri­no­si sla­bi­joj in­di­ka­ci­ji, ve­ru­jem da ne­ma po­tre­be da mno­go obra­zla­žem za­što je na ovu mon­ta­žu bo­lje pe­ca­ti sa ple­te­ni­com kao osnov­nom stru­nom ne­go sa naj­lo­nom. Zbog nje­ne ma­nje de­blji­ne u od­no­su na no­si­vost lak­še je da­lje za­ba­ci­va­ti, a za­ne­mar­lji­vo ma­la te­glji­vost da­je bo­lju in­di­ka­ci­ju tr­za­ja ne­go mo­no­fil. Uz­gred, iz ne­ko­li­ko raz­lo­ga, ko­ji bi mo­gli bi­ti te­ma za­seb­nog tek­sta, »he­li­kop­ter« ni­je po­go­dan za lov sit­ne ri­be.

ZA DO­BRU IN­DI­KA­CI­JU bo­lje je upo­tre­bi­ti pa­ter­no­ster si­stem, na­rav­no ako je to mo­gu­će. Ja sam se od­lu­čio za va­ri­jan­tu ma­lo mo­di­fi­ko­va­nu u od­no­su na onu ko­ja se uobi­ča­je­no ko­ri­sti u fi­de­ru, jer kraj de­la na ko­ji se ka­či hra­ni­li­ca ni­je od uple­te­nog naj­lo­na, ni­ti je taj moj si­stem nu­žno fik­sni (što je od­li­ka kla­sič­nog pa­ter­no­ste­ra)... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 582-)