Od svih ri­ba na­ših vo­da, klen ima naj­ra­zno­vr­sni­ji je­lov­nik. No iako je iz­ra­zi­ti sva­što­jed, ume da bu­de ve­o­ma iz­bir­ljiv i u po­je­di­nim pe­ri­o­di­ma ne­ki ma­mac uzi­ma mno­go ra­di­je ne­go bi­lo šta dru­go. To­kom le­ta se naj­vi­še lovi na vo­će, ali ka­da su re­ke vi­so­ke i mut­ne. is­pla­ti se pro­ba­ti i na me­sne mam­ce, a po­go­to­vo na ži­vu ri­bi­cu

klen

To­kom pr­vog de­la le­ta, od ju­na do av­gu­sta, naj­vi­še vre­me­na pro­vo­dim pe­ca­ju­ći kle­na na vo­će, i to naj­pre na du­di­nje, pa na vi­šnje i šlji­ve. Taj pe­riod iš­če­ku­jem ce­le go­di­ne, jer se ta­ko pri­se­ćam pr­vih ri­bo­lo­vač­kih ko­ra­ka, na­či­nje­nih na re­ci Ve­ter­ni­ci kod Le­skov­ca, na ko­joj sam na vo­će hva­tao »gla­vo­nje«. Ali po­če­tak ovo­go­di­šnje »voć­ne se­zo­ne« ni­je do­neo pri­želj­ki­va­ne ulo­ve, jer su re­ke na ko­ji­ma pe­cam – Ju­žna Mo­ra­va, Ja­bla­ni­ca, Ve­ter­ni­ca i Vla­si­na – usled obil­nih pa­da­vi­na du­go bi­le mut­ne, a i ka­da bi se ko­nač­no iz­bi­stri­le, no­ve ki­še bi po­no­vo sve po­kva­ri­le. Za­to od pe­ca­nja na du­di­nju ni­je bi­lo ko­ri­sti, ma­da sam bio upo­ran, a vi­de­će­mo da li će sa vi­šnjom bi­ti bo­lje.

No raz­mi­šlja­ju­ći šta da pro­bam u po­me­nu­tim ne­po­volj­nim uslo­vi­ma, u ko­ji­ma mo­gu efi­ka­sni bi­ti ra­zni me­sni mam­ci, kao što su bu­balj­ka, ža­bi­ca, pu­no­gla­vac, pi­ja­vi­ca i sl., opre­de­lio sam se za ke­de­re, ko­ji su mi če­sto ra­ni­jih go­di­na do­no­si­li le­pe ulo­ve. Na Ja­bla­ni­ci, po­red sa­me oba­le (»uz kraj«, ka­ko ka­že­mo u Le­skov­cu), uz tra­vu, pri­lič­no br­zo uspe­vao sam da mre­ži­com za ke­de­re uhva­tim po dva­de­se­tak gav­či­ca, pre­le­pih ma­lih ci­pri­ni­da vi­so­kog te­la, ko­ji se od­li­ku­ju lju­bi­ča­sto-plav­ka­stom bo­jom le­đa i od­li­čan su ma­mac ne sa­mo za kle­na već i za gr­ge­ča (ban­da­ra).

KLE­NA NA KE­DE­RA TRA­ŽIM na po­zi­ci­ja­ma na ko­ji­ma ga ina­če lo­vim na vo­će. To su uglav­nom me­sta (vi­ro­vi, npr.) uz sa­mu oba­lu (ne­ret­ko pod­lo­ka­nu), obič­no ob­ra­slu u gu­sto ra­sti­nje zbog če­ga im se ne mo­že pri­ći (već se mo­ra do­ći kroz vo­du – sa su­prot­ne stra­ne ili kre­ta­njem niz ili uz re­ku), a na ko­ji­ma klen na­la­zi do­bar za­klon od svih opa­sno­sti i ose­ća se bez­bed­no ka­da se dig­ne na po­vr­ši­nu (da se »sun­ča«). Od pri­bo­ra ko­ri­stim bo­lo­nje­ze štap od pet me­ta­ra ili fi­der od 3,6 m (ako ne tre­ba za­ba­ci­va­ti pre­da­le­ko, a po­go­to­vo ako nad gla­vom ima gra­nja ko­je bi mo­glo sme­ta­ti pri pe­ca­nju bo­lo­nje­zom), ma­lu ma­ši­ni­cu, osnov­ni naj­lon preč­ni­ka 0,18 mm, pred­vez pro­me­ra 0,16 mm, kle­na­ro­ški plov­čić no­si­vo­sti 1 g, sa »tu­pim vr­hom« (tj. bez tan­ke an­te­ne), olov­nu sač­mi­cu od 0,3 ili 0,5 g, ko­ja tre­ba da ma­lo »uda­vi« ke­de­ra i plo­vak, te udi­cu ve­li­či­ne 2... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 405-)

fShare