Klen va­ži za naj­ve­ćeg sva­što­je­da me­đu ri­ba­ma na­ših vo­da, ali i za pra­vog sla­do­ku­sca, ko­ji na­ro­či­to ra­do je­de se­zon­sko vo­će. A na po­du­gač­kom spi­sku nje­go­vih po­sla­sti­ca šlji­va za­u­zi­ma po­seb­no me­sto, ne sa­mo za­to što do­no­si mno­go ak­ci­je, već i za­to što se na nju pre­te­žno hva­ta­ju krup­ni ko­ma­di

Klenvelika

Vo­do­staj Ju­žne Mo­ra­ve u bli­zi­ni Le­skov­ca je u po­sled­njih me­sec da­na iz­u­zet­no ma­li (oko + 7 cm), pa se zbog to­ga i zbog ve­li­kih vru­ći­na vo­da mno­go ugre­ja­la. Ve­ći­na vr­sta be­le ri­be pre­ko da­na mi­ru­je i prak­tič­no je je­di­no no­ću mo­gu­će pre­va­ri­ti po­ne­kog šlji­va­ra i sko­ba­lja, a slič­no je i sa bu­co­vom i so­mom – oni, do­du­še, po ceo dan ju­re ke­de­re, ali se na va­ra­li­ce ili pri­rod­ne mam­ce ve­o­ma ret­ko za­le­ću dok je sun­ce na ho­ri­zon­tu i go­to­vo se is­klju­či­vo hva­ta­ju po mra­ku. Na sre­ću nas ko­ji ni u ovom pe­ri­o­du ne mo­že­mo bez ri­bo­lo­va, i sa­da se ima šta pe­ca­ti, jer je ovo pra­vo vre­me za lov kle­na na žu­tu šlji­vu.

ZA TA­KVO PE­CA­NJE TRE­BA tra­ži­ti vi­ro­ve nat­kri­lje­ne gra­njem dr­ve­ća; u nji­ma mo­že bi­ti kr­ša, u kom klen na­la­zi si­gur­nost i hra­nu. Po­sta­vlja­mo se ta­ko da bu­de­mo ne­što uz­vod­ni­je od vi­ra, i to na oba­li uz ko­ju se on na­la­zi, ka­ko bi tok ma­mac za­ba­čen ka sre­di­ni re­ke i ma­lo niz­vod­no do­neo tač­no u du­bo­ki i mir­ni deo vi­ra, u kom ve­li­ki kle­no­vi na­la­ze skro­vi­šte i gde pro­vo­de vre­me pre­ko da­na. Ka­ko tre­nut­no vo­da Ju­žne Mo­ra­ve ima bo­ju ka­fe (po svoj pri­li­ci zbog ra­da fa­bri­ka u Vra­nju i Vla­di­či­nom Ha­nu), a do­dat­no je za­mu­će­na usled ra­do­va na grad­nji auto-pu­ta kroz Gr­de­lič­ku kli­su­ru, na njoj je pe­ca­nje sko­ro ne­mo­gu­će, pa mi je pre­o­sta­lo da pro­bam da kle­na na šlji­vu lo­vim na Vla­si­ni, ali ne na istim te­re­ni­ma na ko­ji­ma sam u po­sled­njih ne­ko­li­ko me­se­ci u vi­še na­vra­ta ve­o­ma le­po pro­la­zio na du­di­nju i vi­šnju.

Ovog pu­ta sam kre­nuo ma­lo uz­vod­ni­je, do me­sta Kru­še­vi­ca, oda­kle sam po­šao niz­vod­no pre­ma Vla­so­tin­cu. Ku­pa­ča na ovom de­lu ima do­sta, ali ima i vr­lo ne­pri­stu­pač­nih te­re­na, na ko­ji­ma se od me­sta do me­sta mo­že sti­ći bu­kval­no sa­mo pli­va­njem, jer je oba­la gu­sto ob­ra­sla i ne­pro­hod­na, a ko­ri­to du­bo­ko, ta­ko da se ni u kom­bi­ne­zo­nu ne mo­že ga­zi­ti kroz vo­du.

Za pe­ca­nje na šlji­vu ja ko­ri­stim bo­lo­njez du­ži­ne pet ili šest me­ta­ra, za­vi­sno od te­re­na, sa ma­lom i br­zom ma­ši­ni­com, na ko­joj je osnov­ni naj­lon de­blji­ne 0,18 mm. Is­pod nje­ga (bez vr­ti­li­ce, si­ste­mom »om­ča na om­ču«) mon­ti­ram i do jed­nog me­tra du­ga­čak pred­vez od naj­lo­na pro­me­ra 0,16 mm, sa udi­com ve­li­či­ne 2, »kri­stal« ti­pa (du­gog vra­ta, pri­lič­no uza­nog lu­ka i vr­ha bla­go po­vi­je­nog u stra­nu), a osim po­bro­ja­nih ele­me­na­ta ovaj si­stem či­ni još sa­mo ote­ža­nje u vi­du jed­ne olov­ne dra­mli­je od naj­vi­še 0,5 g.

ŠLJI­VU NA UDI­CU MON­TI­RA­MO ta­ko što je na­bo­de­mo ma­lo sa stra­ne, pa iz­vu­če­mo vrh, okre­ne­mo ga... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 434-)

fShare