Na po­čet­ku smo pe­ri­o­da u kom je na na­šim rav­ni­čar­skim te­ku­ći­ca­ma mo­gu­će ve­o­ma uspe­šno hva­ta­ti ša­ra­na. Pa­si­o­ni­ra­ni lov­ci na naj­krup­ni­jeg ci­pri­ni­da uve­li­ko obi­la­ze iz­gled­na je­se­nja me­sta, re­dov­no pri­hra­nju­ju ono ko­je oda­be­ru i str­plji­vo če­ka­ju da »vo­de­na li­si­ca«, spre­ma­ju­ći se za pred­sto­je­ću zi­mu, poč­ne in­ten­ziv­no da se hra­ni

Re­ka Sa­va u do­njem to­ku, vo­da ko­ju su ne­ka­da kra­si­le di­vlje i ne­tak­nu­te oba­le, uz tek po­ko­je ure­đe­no me­sta­šce za ri­bo­lov, da­nas je znat­no pro­me­ni­la svoj pri­o­bal­ni iz­gled usled čo­ve­ko­vog de­la­nja, i taj trend se, na­ža­lost, uve­li­ko na­sta­vlja. Ur­ba­ni­za­ci­ja je uze­la svoj da­nak, jer na sve stra­ne ni­ču vi­ken­di­ce i spla­vo­vi, a oba­la se ogra­đu­je i oti­ma. Sva­ko že­li deo re­ke sa­mo za se­be. Ni ri­be ni­su po­šte­đe­ne, pa je sva­ke go­di­ne sve te­že pre­va­ri­ti ša­ra­na, kog ima sve ma­nje u ovoj ne­ka­da bo­ga­toj re­ci. Do­du­še, po­ko­ji lep ko­mad se i da­lje mo­že upe­ca­ti, ali uz mno­go ve­ći trud i upor­nost ne­go ra­ni­jih se­zo­na. Ipak, le­pe uspo­me­ne me ve­žu za Sa­vu, kraj ko­je sam od­ra­stao; i da­lje uspe­vam da uz za­ba­če­ne šta­po­ve, u ma­lo uda­lje­ni­jim de­lo­vi­ma, gde je oba­la još uvek di­vlja, pro­na­đem ne­ki svoj mir, a do­bro mi je i ka­da ne­ma ulo­va, jer su i sam za­la­zak i iz­la­zak sun­ca na ovoj re­ci  pra­vi me­lem za oči i du­šu. Uko­li­ko se još i ne­ka ri­ba na­đe na šta­pu, tim bo­lje. A šan­se za to, ka­da je o ša­ra­nu reč, naj­ve­će su baš u de­lu se­zo­ne ko­ji nam pred­sto­ji – u je­sen.

saran

Ge­ne­ral­no, pro­te­klo le­to je za lov ša­ra­na na Sa­vi u oko­li­ni Be­o­gra­da bi­lo lo­še, ne sa­mo zbog in­ten­ziv­ne ri­bo­kra­đe i manj­ka ri­be, ne­go i zbog to­ga što je su­ša po­tra­ja­la i što je vo­da u du­gim in­ter­va­li­ma bi­la iz­u­zet­no to­pla i si­ro­ma­šna ki­se­o­ni­kom, usled če­ga je ri­ba bi­la iz­ra­zi­to ne­ak­tiv­na. Iz­ve­sno je da bi na­do­la­zak re­ke i po­ve­ća­nje pro­to­ka tre­ba­lo da do­ne­su do­bre re­zul­ta­te, ali je sko­ro ne­mo­gu­će pred­vi­de­ti ka­ko će se vo­do­sta­ji kre­ta­ti u na­red­nom je­se­njem pe­ri­o­du. Mo­že se oče­ki­va­ti da bu­du po­vi­še­ni usled pa­da­vi­na, ali s ob­zi­rom na to da je oči­gled­no do­šlo do zna­čaj­ne i traj­ne pro­me­ne kli­me, obil­ni­je pa­da­vi­ne mo­gu i da iz­o­sta­nu, a re­ke da osta­nu u ko­ri­ti­ma i u do­me­nu ni­skih vo­da za ovo do­ba go­di­ne. No i u ta­kvom slu­ča­ju se mo­že pe­ca­ti, sa­mo tak­ti­ku ri­bo­lo­va mo­ra­mo na pra­vi na­čin pri­la­go­di­ti si­tu­a­ci­ji.

U ZA­VI­SNO­STI OD VO­DO­STA­JA i sta­nja vo­de tre­ba tra­ži­ti iz­gled­na me­sta za je­se­nji ri­bo­lov ša­ra­na. Uko­li­ko se hi­dro­lo­ški uslo­vi ne pro­me­ne u ve­ćoj me­ri, ša­ra­na mo­že­mo lo­vi­ti i na let­njim po­zi­ci­ja­ma. Na­do­la­zak re­ke, po­ve­ća­nje pro­to­ka i po­mu­ta po­me­ra­ju ri­bu bli­že oba­li, pa je ne­kad sa­svim do­volj­no i sa­mo ma­lo pre­me­sti­ti pri­ma­mu i si­ste­me u pri­o­bal­nu zo­nu, uz si­dre­nje na istom me­stu ili za­ba­ci­va­nje sa iste po­zi­ci­je na oba­li. No ne­ka­da ri­ba pot­pu­no na­pu­sti te­ren usled pro­me­ne vo­do­sta­ja i ta­da nam ne pre­o­sta­je ni­šta dru­go ne­go da je tra­ži­mo na no­vom me­stu.

Za raz­li­ku od le­ta, ka­da se ri­ba vi­še dr­ži ma­ti­ce re­ke i ja­če vo­de, u je­sen se ko­mot­no mo­že­mo pre­o­ri­jen­ti­sa­ti... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 438-)

fShare