Osim va­ra­li­čar­ca, za pe­ca­nje fa­jer­bol gla­va­ma neo­p­hod­ni su nam od­go­va­ra­ju­ći sta­ci­o­nar­ni če­krk ili mul­ti­pli­ka­tor, stru­na, pred­vez i dži­go­vi adekvatne te­ži­ne, sa jed­no­kra­kom i do­dat­nom tro­kra­kom udi­com, na saj­li od ma­te­ri­ja­la ot­por­nog na oštre zu­be pre­da­to­ra. A sve to tre­ba i do­bro da uklo­pi­mo, ka­ko bi­smo bi­li mak­si­mal­no efi­ka­sni.

Za lov fa­jer­bol dži­go­vi­ma, osim šta­pa (o kom je bi­lo re­či u pr­vom de­lu ovog mi­ni-felj­to­na), po­treb­na nam je i ma­ši­ni­ca. Bi­la ona mul­ti­pli­ka­tor ili sta­ci­o­na­rac, neo­p­hod­no je da bu­de što lak­ša (baš kao i štap), jer kom­plet sve vre­me dr­ži­mo u ru­ci, pa je va­žno da nas uma­ra ko­li­ko god je mo­gu­će ma­nje. Bu­du­ći da spu­šta­mo ma­mac is­pod vr­ha šta­pa, ne tre­ba nam če­krk ve­li­kog ka­pa­ci­te­ta, ali mo­ra ima­ti od­lič­nu koč­ni­cu. Ve­ći­na ma­lih i la­ga­nih ma­ši­ni­ca pre­ci­znog dri­la ni­je baš jef­ti­na, ali vam pre­po­ru­ču­jem da na tom de­lu pri­bo­ra, s ob­zi­rom na nje­gov zna­čaj, ne šte­di­te pre­vi­še, tim pre što vam uz pra­vil­nu upo­tre­bu mo­že od­lič­no slu­ži­ti du­gi niz go­di­na. Ja se ra­di­je opre­de­lju­jem za mul­ti­pli­ka­tor i za nje­ga kon­stru­i­san štap, pre sve­ga zbog to­ga što do­bra ma­ši­ni­ca tog ti­pa uvek ima pre­ci­znu i ja­ku koč­ni­cu, kao i za­to što u slu­ča­ju po­tre­be mo­gu mo­men­tal­no da oslo­bo­dim stru­nu (pri­ti­skom pal­ca na dug­me is­pod špul­ne), a da pri tom i da­lje imam pot­pu­nu kon­tro­lu nad nje­nim oti­ca­njem, ko­je re­gu­li­šem pri­ti­skom ja­go­di­ce. Ipak, mul­ti­ji ima­ju i ne­ke ma­ne u ova­kvom ri­bo­lo­vu – jed­na od njih je nji­ho­va naj­če­šće ne­do­volj­na br­zi­na, tj. ma­la du­ži­na stru­ne uvu­če­na jed­nim okre­tom ruč­ke (usled ma­log preč­ni­ka ka­le­ma), što za po­sle­di­cu mo­že ima­ti po­vre­me­no gu­blje­nje kon­tak­ta sa za­ka­če­nom ri­bom, isti­na naj­če­šće tek krat­ko­traj­no, ali do­volj­no da se ona oslo­bo­di.

Štuka na fajerbol

Ako se od­lu­či­te za sta­ci­o­nar­nu ma­ši­ni­cu, ne pre­te­ruj­te sa ve­li­či­nom (ona ko­ja pri­ma 100 m naj­lo­na od oko 0,30 mm bi­će sa­svim pri­me­re­na – prim. prev.). Fa­jer­bol dži­go­vi­ma pe­ca se sa tan­kom stru­nom, na ma­lom ra­sto­ja­nju, pa ne­ma me­sta bo­ja­zni da će nam čak i ka­pi­tal­na štu­ka iz­vu­ći sav »ko­nac« sa ka­le­ma. I pri iz­bo­ru sta­ci­o­nar­ca, osim na te­ži­nu če­kr­ka, obra­ti­te pa­žnju na pre­ci­znost i po­u­zda­nost koč­ni­ce.

Fa­jer­bol gla­va­ma če­sto lo­vim sa dva šta­pa, od ko­jih je­dan dr­žim, dok mi je dru­gi na do­hva­tu ru­ke, u dr­ža­ču. Na tom dru­gom mo­ra­mo osta­vi­ti ri­bi mo­guć­nost da po­ne­se ma­mac na­kon što ga je uze­la... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 377-)

fShare