Za­mo­li­li smo jed­nog od na­ših naj­u­spe­šni­jih i naj­i­sku­sni­jih spe­ci­ja­li­sta za lov bu­co­va da nam od­go­vo­ri na ve­o­ma te­ško pi­ta­nje – ko­je bi va­ra­li­ce po­neo na ne­po­zna­tu vo­du da mo­ra da se opre­de­li za naj­mi­ni­mal­ni­ji mo­gu­ći kom­plet. Ve­ru­je­mo da će nje­gov od­go­vor mno­ge iz­ne­na­di­ti

varalice

Već go­di­na­ma Be­o­grad­ske bu­cov­dži­je se su­o­ča­va­ju sa pro­ble­mom ko­ji po­sta­je sve ve­ći, od­no­sno bu­kval­no – sve te­ži. Na­i­me, po­če­li smo da u lov na bu­co­va no­si­mo sve vi­še opre­me, što uspo­ra­va i ote­ža­va pre­tra­ži­va­nje i me­nja­nje te­re­na, neo­p­hod­no za do­bar ulov. Ogle­da se to kat­kad i u ko­nač­nom iz­bo­ru dva po­ne­ta šta­pa (npr. za po­vr­šin­ce kra­ći i oštri­ji, za vo­ble­re du­ži pa­ra­bo­lik), po­ne­kad u vi­še iza­bra­nih ma­ši­ni­ca i re­zer­vnih špul­ni (ta­nji i de­blji naj­lon, upre­de­na stru­na), ali ključ­ni pro­blem stva­ra sta­ra i ve­či­ta di­le­ma – šta od va­ra­li­ca za bu­co­va po­ne­ti na vo­du. Ka­da uz­me­te u ob­zir ne­pred­vi­di­vost bu­cov­skog uku­sa, ko­ja se po­ne­kad bli­ži ba­sov­skoj pro­bir­lji­vo­sti, ne tre­ba da ču­de sil­ne ku­ti­je pre­pu­ne vo­ble­ra, po­pe­ra, za­ra, va­ser-ku­gli, zbi­ro­li­na, stri­me­ra, džig-stri­me­ra, gla­vi­nja­ra, pil­ke­ra... Ako to­me »sta­ra ško­la« do­da i po­ko­ji lep­tir i ka­ši­ku, pa i ne­ko­li­ko »gu­ma« (da se na­đu), po­ne­kad ni dve tor­be ni­su do­volj­ne, o če­mu je i Vla­di­mir Sta­kić (glav­ni ured­nik li­sta ko­ji upra­vo či­ta­te) u ne­ko­li­ko na­vra­ta pi­sao.

Upra­vo iz na­ve­de­nih raz­lo­ga smo Sta­kić, Dra­gan Ći­rić i ja po­vre­me­no sve­sno ula­zi­li u ri­zik, no­se­ći na vo­du va­ra­li­ce u sve­ga ne­ko­li­ko ma­njih ku­ti­ja ko­je mo­gu sta­ti u dže­po­ve pr­slu­ka. Ta­kav pri­stup te­ra nas da se vi­še fo­ku­si­ra­mo na pre­zen­ta­ci­ju ne­go na iz­bor va­ra­li­ce i sma­nju­je opa­snost od bes­ko­nač­nog, a če­sto bes­po­treb­nog me­nja­nja ono­ga što bu­co­vu nu­di­mo. Pod »pre­zen­ta­ci­jom« ov­de pod­ra­zu­me­va­mo na­čin i br­zi­nu po­vla­če­nja, da­lji­nu iz­ba­ča­ja, ugao pod ko­jim vo­di­mo va­ra­li­cu i sl. Na­rav­no, ova­kav pri­stup mo­guć je na te­re­ni­ma ko­je bes­pre­kor­no po­zna­je­mo, a ko­ji ne osta­vlja­ju mno­go pro­sto­ra za raz­li­či­ta iz­ne­na­đe­nja ili bit­ni­je pro­me­ne po­zi­ci­je, kao što su, na pri­mer, bra­na na Ta­mi­šu u To­ma­šev­cu, Bran­kov most na Sa­vi u Be­o­gra­du i sl. Na dru­gim te­re­ni­ma, sa broj­nim a raz­li­či­tim me­sti­ma za lov i raz­li­či­tim na­vi­ka­ma bu­co­va, po­put Go­lup­ca, re­duk­ci­ja bro­ja va­ra­li­ca pre­če­sto vas do­vo­di u si­tu­a­ci­ju da bes­po­moć­no za­vi­di­te ko­le­gi ko­ji ne­da­le­ko od vas bu­co­ve hva­ta, re­ci­mo, sa­mo na po­vr­šin­ce, ko­je ste vi osta­vi­li kod ku­će.

Uko­li­ko bi­smo se, me­đu­tim, na­šli u si­tu­a­ci­ji da oda­be­re­mo sa­mo pet va­ra­li­ca ko­je bi­smo po­ne­li u lov bu­co­va na te­ren ko­ji ne po­zna­je­mo, a to je upra­vo si­tu­a­ci­ja u ko­ju me je sta­vio Sta­kić da­ju­ći mi to kao te­mu za ovaj tekst, mo­ra­li bi­smo da vo­di­mo ra­ču­na o vi­še pa­ra­me­ta­ra: da­lji­ni iz­ba­ča­ja, du­bi­ni za­ra­nja­nja, vi­bra­ci­ji, br­zi­ni po­vla­če­nja... Spi­sak ovih ka­rak­te­ri­sti­ka bio bi du­ga­čak, a go­to­vo iz­ve­sno ne­pot­pun. Uko­li­ko one ko­je sma­tram ključ­nim uzmem u ob­zir, a to su upra­vo oni na­ve­de­ni, moj iz­bor bi po­sle vi­še od 30 go­di­na ci­lja­nog pe­ca­nja bu­co­va bio sle­de­ći:

1. VO­BLER: Ra­pa­la Co­unt­down. Ne­sum­nji­vo vo­bler broj 1 u iz­bo­ru mno­gih bu­cov­dži­ja, na­ro­či­to u ve­li­či­na­ma 5 i 7. Pred­no­sti su mu te­ži­na i aero­di­na­mi­čan ob­lik, ko­ji omo­gu­ća­va­ju da­le­ki iz­ba­čaj, ma­li ot­por ko­ji pra­vi pri br­zom po­vla­če­nju, sit­na, go­to­vo ne­pri­met­na vi­bra­ci­ja, mo­guć­nost da ga spu­sti­mo i u du­blje slo­je­ve vo­de, bu­du­ći da je to­nu­ći. Kod ovog vo­ble­ra sam i vr­lo su­bjek­ti­van... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 438-)

fShare