Mno­gi Be­o­gra­đa­ni pre­vi­đa­ju či­nje­ni­cu da nji­hov grad ne le­ži na dve re­ke, već za­pra­vo na tri. Naj­ma­nja od njih, Top­či­der­ka, po­sled­nja je de­sna pri­to­ka Sa­ve, u ko­ju se uli­va pre­ko pu­ta do­njeg špi­ca Ade Ci­gan­li­je. To ušće jed­no je od iz­gled­nih me­sta za lov ra­znih vr­sta ri­ba, upr­kos ni­zu ote­ža­va­ju­ćih okol­no­sti.

Pr­ve da­ne po pre­stan­ku za­bra­ne lo­va naj­a­trak­tiv­ni­jih ci­pri­nid­nih vr­sta na­ših vo­da pro­veo sam pe­ca­ju­ći na jed­nom od me­ni naj­o­mi­lje­ni­jih be­o­grad­skih te­re­na – ušću Top­či­der­ske re­ke u Sa­vu, ko­je se na­la­zi kod do­njeg špi­ca Ade Ci­gan­li­je, na sa­mom ula­sku u Ču­ka­rič­ku ma­ri­nu, tj. ne­po­sred­no iz­nad tzv. No­vog mo­sta. Oba­le Top­či­der­ke i de­sna oba­la Sa­ve su tu utvr­đe­ne ka­me­nom i be­to­ni­ra­ne, a na da­lji­ni pe­ca­nja pe­tlja­šem od 6 m du­bi­na pri ne­što vi­šem vo­do­sta­ju od sred­njeg iz­no­si iz­me­đu 2,5 i 3 m. Dno je mu­lje­vi­to, jer u ru­kav­cu ne­ma pro­to­ka (sa gor­nje stra­ne za­tvo­ren je na­si­pom ko­jim je Ada Ci­gan­li­ja spo­je­na sa kop­nom, pa se du­bi­na iz go­di­ne u go­di­nu sma­nju­je i sa­da je to­li­ka da pri ni­skom vo­do­sta­ju ma­lo ne­do­sta­je da ma­ri­na bu­de od­se­če­na od ži­vog to­ka).

Topciderka

Na ovoj mi­kro­lo­ka­ci­ji uglav­nom se pe­ca na plo­vak, kla­sič­nu du­bin­ku ili fi­der, a ima i va­ra­li­ča­ra, ko­ji ju­re sve sav­ske gra­blji­vi­ce. Ukup­no uzev, ri­blji fond ni­je pre­bo­gat, ali je ra­zno­lik, a ri­be ima naj­vi­še ka­da Sa­va oset­ni­je na­ra­ste i mno­ge vr­ste se ma­sov­no sklo­ne u ru­ka­vac.

PR­VOG JU­NA SMO MOJ pri­ja­telj Mi­loš i ja ne­pla­ni­ra­no do­šli na ušće, na­kon što na me­stu ko­je sam pre to­ga hra­nio dva da­na ni­smo ima­li ni pi­pa­nje. Se­li smo tač­no kod uli­va, a ja sam od­mah vi­deo da je vo­do­staj vr­lo po­vo­ljan i da se ri­ba iz­ba­cu­je na sve stra­ne, pa je bi­lo tim čud­ni­je što osim nas ni­je bi­lo ni­ko­ga. Kao i uvek na ovom me­stu, za ma­mac smo uze­li gliste lauferke (tzv. savske vo­de­ne gli­ste, ko­je smo iskopali uz oba­lu Top­či­der­ke).

Obo­ji­ca smo pe­ca­li na plov­ke mo­je pro­iz­vod­nje, no­si­vo­sti 1,5 i 2 g, sa te­lom od ro­go­za i an­te­nom od bam­bu­so­vog šta­pi­ća, a gli­ste smo pla­si­ra­li na sa­mo dno ili tik iz­nad nje­ga (na du­bi­nu od oko 2,5 m). Ko­ri­sti­li smo bo­lo­njez i pe­tljaš od 6 m, naj­lo­ne pro­me­ra 0,18 mm i udi­ce ve­li­či­ne 12, a ja sam sa stra­ne za­ba­cio i je­dan fi­der, sa osnov­nim naj­lo­nom preč­ni­ka 0,25 mm, pred­ve­zom od 0,18 mm, olov­ce­tom ob­li­ka su­ze, te­ži­ne 10 g i udi­com ve­li­či­ne 10, na ko­ju sam oka­čio krup­nu sav­sku gli­stu.

SA­MO NE­KO­LI­KO MI­NU­TA po­sle pr­vog za­ba­ča­ja moj plo­vak pla­si­ran ot­pri­li­ke na sre­di­nu Top­či­der­ke je za­i­grao i na bo­lo­njez od 6 m sam do­bio prot­fi­ša od oko 500 g, ko­ji mi je pru­žio le­pu bor­bu. Obo­ji­ca smo se ob­ra­do­va­li, jer je to bi­la pr­va ri­ba da­na, a na na­šu ra­dost ne i po­sled­nja. Po­sle oko po­la sa­ta, Mi­ške­tov plo­vak, za­ba­čen pe­tlja­šem od 6 m pri­lič­no bli­zu oba­le, naj­pre je la­ga­no kre­nuo u stra­nu, pa za­stao, po­tom se vr­lo spo­ro iz­di­gao, te le­gao na vo­du, i po­sle kon­tre ri­ba je bi­la na šta­pu. Po sa­vi­ja­nju vr­ha od­mah je bi­lo ja­sno da ni­je ma­la, pa sam br­zo ras­pa­ko­vao me­re­dov i pri­šao ko­le­gi ko­ji je zna­lač­ki za­mo­rio pre­div­nu sav­sku de­ve­ri­ku – pra­vu lo­pa­ta­ru, ka­kvu za­i­sta ni­smo oče­ki­va­li... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 378-)

fShare