Ba­bu­ška je jed­na od naj­broj­ni­jih ri­ba ko­je na­sta­nju­ju na­še vo­de i uz ma­lo ume­šno­sti u ve­ćem de­lu go­di­ne ni­je te­ško na­pe­ca­ti se sit­ni­jih je­din­ki. Ve­li­ku ba­bu­šku je, me­đu­tim, znat­no te­že pro­na­ći i na­ve­sti da uzme ma­mac, ali ni to ni­je ne­mo­gu­ća mi­si­ja, po­go­to­vo u ovom pe­ri­o­du, ka­da se ak­ti­vi­ra i pri­pre­ma za mrest

Ot­ka­ko joj je po­pu­la­ci­ja pre ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja pro­sto eks­plo­di­ra­la u mno­gim na­šim sta­ja­ćim i spo­ro­te­ku­ćim vo­da­ma, ba­bu­ška je bi­la jed­na od glav­nih me­ta mno­gih ri­bo­lo­va­ca (i re­kre­a­tiv­nih i pri­vred­nih), a to je i da­nas, ka­da je (zbog uskla­đi­va­nja na­ših pro­pi­sa sa po­li­ti­kom Evrop­ske uni­je pre­ma ve­štač­ki une­tim vr­sta­ma) do­zvo­ljen njen neo­gra­ni­če­ni iz­lov. Ali ona upr­kos sve­mu ipak op­sta­je na na­šim vo­da­ma, a u ne­do­stat­ku krup­ni­jih pri­me­ra­ka do­ma­ćih vr­sta ci­pri­ni­da slič­ne ve­li­či­ne (de­ve­ri­ke, li­nja­ka, žu­tog ka­ra­ša...) ba­bu­ška je i glav­na ci­lja­na vr­sta mno­gih plov­ka­ro­ša, du­bin­ka­ša i fi­de­ra­ša. No prem­da ne va­ži za na­ro­či­to te­šku lo­vi­nu, kra­jem zi­me i po­čet­kom pro­le­ća ume da bu­de i te ka­ko opre­zna, ću­dlji­va i iz­bir­lji­va, pa iako se sa­da mo­gu do­bi­ti i ka­pi­tal­ni ko­ma­di (od pre­ko 1,5 kg), oni ko­ji­ma su ve­li­ke ba­bu­ške cilj mo­ra­ju da vo­de ra­ču­na o mno­gim ele­men­ti­ma pri­stu­pa.

Babuska

U pe­ri­o­du ka­da su tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha i vo­de i da­lje re­la­tiv­no ni­ske, kad vo­do­sta­ji va­ri­ra­ju, a dno i oba­le su još uvek bez pod­vod­ne ve­ge­ta­ci­je, ba­bu­ška tra­ži mir­na i skro­vi­ta me­sta. Za­to je tre­ba tra­ži­ti uz sa­mu oba­lu, po­go­to­vo ako je ona str­ma (»od­se­če­na«) i za­šti­će­na pri­o­bal­nim ra­sti­njem (tre­nut­no još sa­su­še­nim). Ta­ko­đe, do­bre po­zi­ci­je su i ve­ći pre­la­zi du­bi­ne, kao i sva dru­ga me­sta gde se kon­fi­gu­ra­ci­ja dna i oba­le znat­no me­nja i gde ima pod­vod­nih pre­pre­ka (pa­nje­va, obo­re­nog ili na­ne­tog gra­nja itd.).

SVE DOK SE DNEV­NE tem­pe­ra­tu­re ne usta­le na pre­ko 20º C, a noć­ne ne pre­đu 10º C, uspeh u ri­bo­lo­vu ba­bu­ške tre­ba pre sve­ga oče­ki­va­ti u naj­to­pli­jem de­lu da­na, iz­me­đu 11 i 15 č. To zna­či da na vo­du mo­že­mo do­ći ono­li­ko ra­ni­je ko­li­ko nam je po­treb­no da bu­de­mo sa­svim sprem­ni za pe­ca­nje on­da ka­da tem­pe­ra­tu­ra poč­ne da ra­ste. Po pod­ne, ka­da ose­ti­mo da ona već po­la­ko pa­da, slo­bod­no mo­že­mo da pre­ki­ne­mo pe­ca­nje i ba­ci­mo se na pa­ko­va­nje.

Ve­tar mo­že sa­da bi­ti od ve­o­ma ve­li­kog uti­ca­ja na uspeh u ri­bo­lo­vu svih vr­sta na plit­kim sta­ja­ći­ca­ma, po­seb­no ako je ja­či (pre­ko pet me­ta­ra u se­kun­di) i hla­dan. Na­đe­mo li se na vo­di on­da ka­da je stru­ja­nje va­zdu­ha ne­po­volj­no, mo­ra­mo pro­ba­ti da se sme­sti­mo na ne­ko me­sto za­šti­će­no od nje­go­vog di­rekt­nog uti­ca­ja (tj. u za­ve­tri­nu).

JOŠ JE­DAN OD KLJUČ­NIH fak­to­ra uspe­ha je ade­kvat­no pri­hra­nji­va­nje, znat­no ma­nje obil­no od onog ko­je do­no­si re­zul­ta­te u naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne. Oni ko­ji pre­te­ra­ju sko­ro si­gur­no će se su­o­či­ti sa očaj­nim ulo­vom, ne­u­po­re­di­vo sla­bi­jim od onog što ga isto­vre­me­no ostva­ru­ju ko­le­ge ko­je ima­ju u vi­du či­nje­ni­cu da ape­tit ba­bu­ške još ni­je ni bli­zu ve­li­kog. Za­to i pri­hra­ne za ovu ri­bu sa­da tre­ba da bu­du ma­lo »po­sni­je« ne­go ina­če (ko­ri­ste se ili tzv. bla­že va­ri­jan­te hra­na ili stan­dard­ne pri­ma­me, ali ta­ko da im hran­lji­va vred­nost bu­de sma­nje­na do­da­va­njem la­ke ze­mlje i/ili pre­zle)... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 424-)

fShare