Ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca ma­šta o to­me da na­đe ča­rob­nu for­mu­lu uspe­ha za svo­ju vo­du, tj. ma­mac, me­sto i pre­zen­ta­ci­ju ko­ji će im da­va­ti vi­še tro­fej­nih ulo­va ne­go što dru­gi ostva­ru­ju, ali mno­gi­ma ta že­lja osta­ne ne­is­pu­nje­na. Dvo­ji­ca Kra­gu­jev­ča­na ulo­vi­ma tro­fej­nih so­mo­va na jed­nom od na­ših naj­po­pu­lar­ni­jih aku­mu­la­ci­jo­nih je­ze­ra po­ka­zu­ju da ta po­tra­ga ipak ni­je uza­ludna

Ve­ro­vat­no ne­ma iole is­ku­sni­jeg ri­bo­lov­ca, ma ko­jom teh­ni­kom da pe­ca, kom se ni­je de­si­lo da dan ko­ji je ve­o­ma lo­še po­čeo za­vr­ši iz­u­zet­nim ulo­vom, na­kon što pre­đe na ma­nju i lak­šu udi­cu ili va­ra­li­cu, ta­nji pred­vez ili osnov­nu stru­nu, lak­šu hra­ni­li­cu ili džig gla­vu... Me­đu­tim, ni­ka­da ne tre­ba gu­bi­ti iz vi­da da su ne­ka­da mo­gu­će pot­pu­no su­prot­ne si­tu­a­ci­je, tj. da gru­blji pri­bor do­ne­se vi­še ak­ci­je i pu­ni­ju ču­var­ku

Eks­trem­no ni­zak vo­do­staj Du­na­va i iz­u­zet­no to­pla vo­da uti­ca­li su na to da mno­ge ri­be po­tra­že no­va pri­vre­me­na sta­ni­šta i da se u du­žem pe­ri­o­du hra­ne ma­nje in­ten­ziv­no ne­go što je nor­mal­no u ovom de­lu se­zo­ne. Ali ni­šta od to­ga ni­je spre­či­lo na­šeg du­go­go­di­šnjeg re­pre­zen­ta­tiv­ca da vi­še ne­go uspešno testira novu kom­bi­na­ci­ju hra­na, pe­ca­ju­ći ve­li­ke sko­ba­lje i prot­fi­še, kao i le­pe plo­ti­ce i šlji­va­re

Gr­ge­ča sve vi­še lju­bi­te­lja la­kog i ul­tra­la­kog va­ra­li­ča­re­nja ci­lja­no pe­ca na ka­na­li­ma i je­ze­ri­ma. Na ve­li­kim re­ka­ma ban­dar se još uvek uglav­nom hva­ta slu­čaj­no i uz­gred­no, naj­vi­še zbog uve­re­nja da je te­ško pro­na­ći me­sta na ko­ji­ma se za­dr­ža­va u ve­ćem bro­ju, što za­pra­vo uop­šte ni­je tač­no, sa­mo ako ri­bo­lo­vac u ot­kri­va­nje iz­gled­nih te­re­na i efi­ka­snih pri­stu­pa ulo­ži ma­lo vre­me­na i ener­gi­je

Sve vi­še slat­ko­vod­nih ri­bo­lo­va­ca no­si šta­po­ve na mo­re i to­kom go­di­šnjeg od­mo­ra bar ne­ko­li­ko sa­ti dnev­no pro­ve­de pe­ca­ju­ći. Naš du­go­go­di­šnji do­pi­snik iz Va­lje­va u Grč­koj pre­ko le­ta pe­ca vi­še od dve de­ce­ni­je, a to bo­ga­to is­ku­stvo pri­me­nio je i pre ne­ko­li­ko ne­de­lja uspe­šno pe­ca­ju­ći raz­ne vr­ste ri­ba prak­tič­no usred jed­nog od naj­po­pu­lar­ni­jih tu­ri­stič­kih me­sta

Boj­li­ji se kao ma­mac i pri­hra­na za ša­ra­na mno­go vi­še ko­ri­ste na ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma ne­go na tzv. otvo­re­nim vo­da­ma (re­ka­ma, ka­na­li­ma i ve­ćim je­ze­ri­ma). Glav­ni raz­log za to le­ži u još uvek pri­lič­no ra­ši­re­nom uve­re­nju da se na boj­li­je mo­že pe­ca­ti sa­mo ta­mo gde se ša­ran nji­ma in­ten­ziv­no hra­ni u du­žem pe­ri­o­du i da ga je ne­mo­gu­će krat­kom kam­pa­njom na­vi­ći na taj ma­mac. Pro­či­taj­te tekst ko­ji sle­di i sa­mi pro­ce­ni­te ko­li­ko je to tač­no