Što su rav­ni­čar­ske re­ke i sta­ja­će vo­de hlad­ni­je, u nji­ma je ma­nje ak­tiv­ne sit­ne ri­be, pa smuđ te­že do­la­zi do hra­ne, a još uvek na­sto­ji da se što bo­lje na­je­de, ka­ko bi pre­zi­mio i što sprem­ni­ji do­če­kao mrest. Za­to sa­da po­sto­je do­bre šan­se da uhva­ti­mo bar ne­ku tro­fej­nu ri­bu, ali sa­mo uko­li­ko zna­mo gde i ka­da da je tra­ži­mo, te šta da joj po­nu­di­mo i na ko­ji na­čin

Dug pe­riod nat­pro­seč­no vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra va­zdu­ha uči­nio je da se i vo­de hla­de spo­ri­je ne­go što je uobi­ča­je­no u ovom pe­ri­o­du, pa je se­zo­na lo­va mir­nih ri­ba na mno­gim sta­ja­ći­ca­ma pro­du­že­na za ne­ko­li­ko ne­de­lja. Za­hva­lju­ju­ći to­me, na Sav­skom je­ze­ru se mo­glo na fi­der pe­ca­ti i po­čet­kom de­cem­bra, i to ve­o­ma uspe­šno

Ve­ći­na mo­der­nih ša­ran­dži­ja ori­jen­ti­sa­na je prvenstveno na sta­ja­ćice ko­mer­ci­jal­nog ti­pa, na ko­ji­ma se pe­ca po prin­ci­pu »uhva­ti i pu­sti« i u ko­ji­ma je kon­cen­tra­ci­ja ri­be znat­no ve­ća ne­go na otvo­re­nim vo­da­ma, pa su i šan­se za tro­fej­ni ulov ku­di­ka­mo ve­će. Ali ima i onih ko­ji­ma je naj­ve­ći iza­zov nad­mu­dri­va­nje sa tro­fej­nim di­vlja­ci­ma iz ve­li­kih re­ka, i to po­seb­no u ovom pe­ri­o­du, ka­da ma­li broj lo­va­ca na ša­ra­na uop­šte i po­mi­šlja na iz­la­zak na vo­du

Broj­ni su raz­lo­zi zbog ko­jih je ban­dar sve po­pu­lar­ni­ji me­đu va­ra­li­ča­ri­ma ši­rom Evro­pe, pa i kod nas. Me­đu glav­ni­ma je za­vid­na broj­nost ove bor­be­ne ri­be na ne­kim te­re­ni­ma, usled ko­je je ri­bo­lov vr­lo di­na­mičan i za­bavan, na­ro­či­to uz upo­tre­bu naj­lak­šeg pri­bo­ra. Ovo­ga pu­ta vam pred­sta­vlja­mo je­dan ret­ko pri­me­njivan pri­stup, su­per­i­o­ran u od­no­su na sve osta­le u ne ta­ko ret­koj si­tu­a­ci­ji

Sve vi­še na­ših ri­bo­lo­va­ca pri iz­bo­ru me­sta i ter­mi­na za od­mor u Grč­koj u ob­zir uzi­ma i ri­blji fond i mo­guć­no­sti za pe­ca­nje. Ostr­vo Evia na­met­nu­lo se kao jed­na od naj­bo­ljih de­sti­na­ci­ja za one ko­ji­ma je ri­bo­lov va­žna ak­tiv­nost to­kom le­to­va­nja – s do­brim raz­lo­gom, kao što će­te si­gur­no za­klju­či­ti na­kon či­ta­nja ovog tek­sta

Je­ze­ro Ada Ci­gan­li­ja na­sta­nju­ju raz­ne vr­ste ri­ba, ali su po­sled­njih go­di­na va­ra­li­ča­ri­ma na ovoj vo­di naj­za­ni­mlji­vi­ji ban­da­ri, a fi­de­ra­ši­ma de­ve­ri­ke. One ne­re­te­ko te­že iz­me­đu jed­nog i dva ki­lo­gra­ma, a na do­bro oda­bra­nim me­sti­ma, uz pre­ci­zno za­ba­ci­va­nje i do­bar iz­bor mam­ca, mo­gu­će je uhva­ti­ti i ne­ko­li­ko tro­fej­nih ri­ba za je­dan iz­la­zak