Po­sle du­žeg pe­ri­o­da u kom se ove je­se­ni, na Sa­vi, na ši­rem pod­ruč­ju Be­o­gra­da, be­la ri­ba uspe­šno pe­ca­la sa­mo pre­ko no­ći, dok se pre­ko da­na od »pe­ša« (gla­vo­ča) mal­te­ne ni­šta dru­go ni­je mo­glo uhva­ti­ti, po­čet­kom de­cem­bra su stva­ri ko­nač­no po­če­le da se vra­ća­ju u nor­ma­lu, a naš stal­ni sa­rad­nik i ve­li­ki lju­bi­telj fi­der teh­ni­ke od­mah je po­žu­rio na vo­du

Ne­zva­nič­na nad­me­ta­nja u lo­vu gra­blji­vi­ca (»smu­đi­ja­de«, »štu­ki­ja­de«, »so­mo­vi­ja­de«) i dru­že­nja ri­bo­lo­va­ca ko­ji po­seb­no vo­le pe­ca­nje od­re­đe­nih vr­sta ri­be, ne or­ga­ni­zu­ju se sa­mo kod nas, već i dru­gde ši­rom Evro­pe. Eki­pa Ri­bo­lo­va bi­la je ove je­se­ni na ve­o­ma po­pu­lar­nom dru­že­nju ita­li­jan­skih so­ma­ro­ša – Ra­du­no del Si­lu­ri­sti

Lov pre­da­to­ra po­vla­če­njem mr­tvog ke­de­ra efi­ka­san je to­kom ce­le go­di­ne, po­go­to­vo u bi­stroj vo­di. U ne­kim okol­no­sti­ma bo­lje se pro­la­zi na si­stem sa olo­vom od­mak­nu­tim od mam­ca, dok je u dru­gim lov­ni­ji ke­der mon­ti­ran na džig udi­cu sa na­li­ve­nim ote­ža­njem

Me­đu na­šim ri­bo­lov­ci­ma uvre­že­no je mi­šlje­nje da se klen u hlad­ni­jem de­lu go­di­ne i na sta­ja­ći­ca­ma i na te­ku­ći­ca­ma ne­u­po­re­di­vo lak­še i uspe­šni­je lo­vi na pri­rod­ne mam­ce ne­go na va­ra­li­ce. Ovaj pri­log sa­mo je je­dan u ni­zu do­ka­za da stva­ri ne sto­je baš ta­ko i da se i blin­ke­ri­sa­njem klen, uz od­go­va­ra­ju­ći pri­stup, mo­že od­lič­no hva­ta­ti čak i ka­da je tem­pe­ra­tu­ra vo­de bli­zu tač­ke mr­žnje­nja

Do­nji tok Za­pad­ne Mo­ra­ve već du­gi niz go­di­na jed­na je od naj­a­trak­tiv­ni­jih de­sti­na­ci­ja za zim­ski lov raz­ne be­le ri­be, ka­ko na plo­vak, ta­ko i sve po­pu­lar­ni­jom fi­der teh­ni­kom. Na­rav­no, naj­vi­še se ju­ri i hv­a­ta sko­balj, ali ni­su ret­ke ni osta­le vr­ste ko­je u ovoj re­ci ži­ve, od ko­jih je ovog pu­ta naj­ak­tiv­ni­ja bi­la »kra­lji­ca br­za­ka«

Op­šte je po­zna­to da ni ta­mo gde ima mno­go ri­be ni­je uvek la­ko na­pu­ni­ti ču­var­ku, jer na ri­blji ape­tit i pri­su­stvo na ne­kom me­stu uti­če ve­o­ma mno­go fak­to­ra ko­ji se ne­ret­ko me­nja­ju iz da­na u dan. Ovaj je bio pri­lič­no te­žak, ali su upor­ni maj­sto­ri ipak na­šli for­mu­lu uspe­ha