Većina smuđaroša leto smatra periodom u kom nije lako uhvatiti krupnu ribu. S razlogom, jer se kapitalci sada uglavnom nalaze na nekim mikrolokacijama na kojima ih nije lako pronaći, hrane se retko i u vreme koje nije uvek lako predvideti, a uz to su u maloj i bistroj vodi vrlo oprezni i izbirljivi. Ipak, pravi majstori i sada nađu način da dođu do trofeja
Nema spora oko toga da je leti teže doći do ulova smuđa varalicom nego u jesen ili zimi, ali kada poznajemo navike ribe i teren, a uz to redovno izlazimo na izgledna mesta, ni rezultati neće izostati. Izobilje hrane u vodi, pretežno kedera i raznih vrsta bele ribe, otežava ribolov, jer smuđ lako dolazi do plena, pa često ignoriše veštačke mamce koje mu mi nudimo. Na to treba dodati i u većini slučajeva bistru vodu, koja uglavnom leti preovladava, a smuđu olakšava da prepozna prevaru. Naravno, zbog te dobre vidljivosti, ali i nekih drugih faktora, najizgledniji periodi za ribolov smuđa leti su predvečerje, noć i rano jutro, ali se dobri rezultati mogu ostvariti i u kasnim jutarnjim časovima ili između 18 č i 20 č, dok sunce još prži, ali je u slabljenju.
BISTRA I SPORA VODA SA MANJKOM kiseonika ribu tera u maticu reke, gde ima nekog iole jačeg protoka. Moram napomenuti da je leti razlika u brzini protoka između Dunava i Save znatna, posebno zato što Sava leti biva dodatno usporena i izbistri se usled upora koji pravi Dunav, pa zna da bude prozirna i 3 m od površine. Spuštajući podvodnu kameru, sa šedom u dekoru meda (providno-braon sa šljokicama), po ovoj bistroj vodi, utvrdili smo da se i taj neutralni dekor i te kako vidi čak i na dubini od nekih 8 m; štaviše, jasno se uočavaju i pegice na njemu.
To nije zakonitost, ali preko dana, pa i predveče, na Savi, na terenima na kojima ja pecam, smuđa pretežno nalazim podalje od obale, često i na sredini reke. U večernjim časovima možemo smuđa već očekivati bliže obali, naravno na mestima gde se keder okuplja. Ako se odlučimo za dnevno pecanje, neophodno je da pronađemo mikrolokacije na kojima smuđ preko dana i boravi. Uzmemo li u obzir da su takve pozicije često dosta udaljene od obale, nije lako pronaći ih. Neophodno je prilično dobro poznavati teren ili posedovati sonar. Neke od najboljih pozicija za letnji lov smuđa su one gde počinje blago smanjivanje dubine u matici, pa se zakači neko stablo ili granje. To je sasvim dovoljno da privuče grabljivicu da se tu krije, posebno ako u okolini nema mnogo podvodnih prepreka. Na terenima na kojima preovladava čistina, svaki imalo veći prelaz dubine, koji odstupa od ujednačenog reljefa okoline, ili bilo kakav krš u vodi su magnet za ribe. Dubina na kojoj će smuđ boraviti preko dana je relativna stvar. U poslednje vreme forsiram terene na kojima u dužini od nekoliko kilometara preovladava dubina do 4 m, a dno je pretežno peskovito (što ukazuje na srednju brzinu vode, tj. veću od one na terenima sa muljem – prim. ur.).
BLIZINA ŠPORNI OMOGUĆAVA i dobro noćno voblerisanje, ali ne samo to, što ću ilustrovati sledećim primerom. Pre nekoliko godina, pecajući smuđa noću voblerima na špornama, zapitao sam se odakle dolazi i gde se krije preko dana, budući da ga uopšte nema sve do nekog doba noći, kada se odjednom pojavi i krene akcija. Ne poznajući previše dobro taj teren, nisam imao drugog izbora do da upalim sonar i preko dana se vozim čamcem unaokolo, od obale do obale, tražeći bilo kakvo odstupanje u konfiguraciji dna ili prepreku koja bi krila neku ribu, jer sam bio ubeđen da ti smuđevi koji su noću na špornama borave negde u blizini. Tako sam nailazio na prelaze i izolovane krševe u matici reke i tu uspešno lovio smuđeve, uglavnom na nekim mikrolokacijama koje bi bez pomoći elektronike bilo teško pronaći, mada ne i nemoguće... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 434-)