Tactic – Hurricane 1:1

U po­sled­njih de­se­tak go­di­na su gla­vi­nja­re ma­lo po ma­lo po­sta­le naj­ko­ri­šće­ni­je va­ra­li­ce za so­ma na na­šim re­ka­ma. Ali, još ima do­sta onih ko­ji »br­ku« ra­do i uspe­šno lo­ve i dru­gim ve­štač­kim mam­ci­ma, od ko­jih vo­ble­ri sva­ka­ko spa­da­ju u naj­u­po­tre­blji­vi­je i naj­e­fi­ka­sni­je, što po­tvr­đu­je i ova pri­ča vr­snog ni­škog blin­ke­ra­ša

Sre­di­nom av­gu­sta uka­za­la mi se iz­ne­nad­na pri­li­ka za krat­ko pe­ca­nje na Za­pad­noj Mo­ra­vi u oko­li­ni Kra­lje­va, gde do ta­da ni­kad ni­sam bio, ali sam po­že­leo da odem za­in­te­re­so­van in­for­ma­ci­ja­ma da se som ovog le­ta ve­o­ma le­po lo­vi na va­ra­li­ce. U tom krat­kom pre­po­dnev­nom iz­le­tu te­ren sam pre­tra­ži­vao si­li­kon­skim gla­vi­nja­ra­ma i še­do­vi­ma da bih is­pi­tao kon­fi­gu­ra­ci­ju te­re­na, i na­šao sam jed­nu ve­o­ma za­ni­mlji­vu reč­nu kri­vi­nu, sa vi­rom du­bi­ne oko pet me­ta­ra i do­sta ja­kim pro­to­kom na ula­zu i iz­la­zu iz nje­ga, što od­li­ku­je od­lič­na let­nja me­sta za so­ma. Za ma­nje od sa­ta, ko­li­ko sam imao na ras­po­la­ga­nju dok pri­ja­telj sa ko­jim sam do­šao ni­je oba­vio svoj po­sao u Kra­lje­vu, uhva­tio sam dva kle­na i som­če od oko 2 kg, a imao sam i još dva udar­ca – vi­še ne­go do­volj­no da shva­tim da je me­sto od­lič­no i da bi ga sva­ka­ko vre­de­lo po­se­ti­ti u ra­nim ju­tar­njim ili ve­čer­njim sa­ti­ma, pa sam već su­tra­dan na njega opet do­šao, sa dru­gom Mi­lo­šem Cvi­ji­ćem Cvi­jom, ko­ji kao i ja to­li­ko vo­li ri­bo­lov da mu ni­je ni­ma­lo te­ško da po­teg­ne pre­ko 130 km u jed­nom prav­cu ra­di ne­ko­li­ko sa­ti va­ra­li­ča­re­nja.

Me­đu­tim, pred mrak smo na go­re­opi­sa­nom me­stu za­te­kli de­se­ti­nu ri­bo­lo­va­ca ras­po­re­đe­nih na po­te­su du­gom je­dva če­tr­de­se­tak me­ta­ra, a je­dan ča­mac sa mo­to­rom je pra­vio do­dat­nu gu­žvu i bu­ku, pa ni­smo ni za­ba­ci­li, već smo se­li sa stra­ne, u na­di da će bar deo ko­le­ga oti­ći ka­da pad­ne mrak. Ta­ko je i bi­lo, i ubr­zo smo na vo­di osta­li sa­mi. Mo­gli da bi­ra­mo gde ćemo stati, pa smo se sme­sti­li na iz­la­zu iz vi­ra.

Oko 22,30 č, na po­vr­ši­ni je ne­ka ri­ba na­pra­vi­la ra­ub. Me­ni se uči­ni­lo da je to bu­cov, ali sam re­šio da ipak pro­bam sa la­ga­nom pre­zen­ta­ci­jom. Na kop­ču na kra­ju stru­ne sta­vio sam plit­ko­ro­ne­ći vo­bler Blin­co Lu­res Tac­tic od 8 cm (te­ži­ne 9 g), na ko­ji sam u dru­gom za­ba­ča­ju, dok sam ga mi­ni­mal­nom br­zi­nom vo­dio uz stru­ju, imao jak uda­rac, za ko­ji sam od­mah pro­ce­nio da je so­mov­ski, i po­sle ne­ko­li­ko mi­nu­ta bor­be na su­vom je bio de­se­tak ki­lo­gra­ma te­žak »br­ka«... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 487-)