Jedna od najvećih promena ribljeg fonda u donjem toku Save u poslednjih dvadesetak godina ogleda se u sve većoj brojnosti plotice i u povećanju njene prosečne lovne veličine. Populacija ove atraktivne ribe tolika je da znalci sve češće odlučuju da ciljano love baš nju, što se uz pravilan pristup može i te kako isplatiti
Krajem leta i početkom jeseni moja omiljena reka, Sava, dobija specifičnu zelenu boju, koju uglavnom ima u kratkom periodu kada bude manje padavina. Kako tada izgledom podseća na neke dosta brže reke, kao što su Drina i Lim, najviše volim da na njoj boravim kada je baš takva. Ali ta lepota ne privlači samo nas ribolovce, već i nautičare i druge ljubitelje sportova na vodi, pa je u gradskoj zoni gotovo nemoguće pecati. Kada odlučim da pecam iz čamca, onda obično odem od nje znatno uzvodnije, gde je koncentracija plovila manja.
PRETHODNE SEDMICE LOVIO sam na taj način u dva navrata po par sati, oba puta veoma uspešno. Sada se javljaju sve vrste manjih savskih ciprinida, od deverike, preko babuške, nosare i plotice, do skobalja. Meni je od svih tih riba već godinama za pecanje daleko najatraktivnija plotica, pogotovo stoga što je iz sezone u sezonu sve krupnija. Zato sam još jednom rešio da probam da lovim upravo nju.
Čamac sam u ta dva izlaska usidrio pedesetak metara od obale, na poziciji gde je dubina iznosila oko 5,5 m, a dno je relativno ravno. Koristio sam bolonjez od 6 m, na kom je najčešće bio plovak nosivosti 5 g, ali sam oba puta plovke i sisteme u nekoliko navrata menjao tokom pecanja, tražeći najbolje rešenje. U startu, kada počinjem sa inicijalnim hranjenjem, čak i na preko 50 m od obale okupe se kederi, pa mali plovci od 3-4 g nisu od koristi, već treba ići na one veće nosivosti, od 5-6 g, koji mnogo brže »probiju« površinski sloj vode, tj. prolete kroz zonu u kojoj boravi veliki broj dosadnih kauglera. Ali moram da priznam da su trzaji ribe bili bolje uočljivi na manjim plovcima, pogotovo onda kada bi ispod njih bio sistem sa dve grupacije olova.
PLOTICU SAM LOVIO SISTEMOM koji inače koristim za deveriku, pa sam npr. na plovak od 5 g stavljao suzu od 4 g, koju bih »uštopovao« sa par malih dramlija, i onda bih na nekih 50 cm ispod njih stavio još dve male dramlije iznad duple vrtilice veličine 20. Ovakav sistem koristim pošto se plotica često »diže«, tj. ume da uzima mamac i u sloju vode iznad dna. Tada ona podiže samo one poslednje dve male dramlije, a ne celo otežanje, i ne ispušta mamac, dok ja na plovku imam indikaciju po tome što još pola antene (do tada potopljeno) izviri iz vode. Kada je celo otežanje u jednoj tački, često se dešava da riba ispljune mamac pre nego što uočimo trzaj i odreagujemo, pa imamo dosta promašaja. Da bi se oni izbegli, bitno je dobro odabrati udicu, a ja sam koristio Colmic N957 i BS5000 u veličinama 14 i 16, koje sam vezivao na oko 40 cm duge predveze od najlona promera 0,12 mm... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 515-)