Lov šarana na velikim rekama jedna je od težih ribolovačkih disciplina i u najtoplijem delu godine, kada je najcenjeniji ciprinid izuzetno aktivan. A u ovom periodu, kada se temperatura vode približi minimumu, to postaje pravi ekstremni sport, u kom na uspeh u kontinuitetu mogu računati samo najuporniji i najveštiji
Ove godine sam veoma malo vremena posvetio lovu šarana na Dunavu, iz raznih razloga, a pre svega zbog čestih oscilacija vodostaja, koje su gotovo sasvim onemogućavale kontinuirano hranjenje ma kog mesta i pecanje na njemu. Ali 25. novembra, vrativši se čamcem u gročansku marinu nakon što sam ceo dan varaličario smuđa, sretoh starijeg kolegu Lalu. Na njegovo: »Ima li šta?«, odgovorio sam pokazujući smuđa od 1,65 kg, a kada sam uzvratio istim pitanjem, on je sa dna čamca podigao šarana od 10 kila! Istog momenta sam znao koju ću ribu sutra probati da pecam.
U ČETVRTAK, 26. NOVEMBRA, krenuo sam na vodu prilično kasno, tek oko podneva, a zbog guste magle, koja se celog dana nije dizala, jedva sam uspeo da dođem do Gročanske ade. Stao sam na jedno mesto sa dosta krša u vodi, pecao tu sat vremena, a kako za to vreme nisam imao ni pipanje, izvadio sam štapove i krenuo dalje. Na putu do narednog odredišta, naišao sam na prvi čamac koji sam tog dana video na vodi. Na tom kabinašu bio je iskusni šarandžija, čika Rade, koji me je pozvao da se malo ugrejem, pa sam popio čaj i rakiju, pomogao mu da iz vode izvadi čuvarku sa 16 šarana, koje je uhvatio za deset dana pecanja na tom mestu, a onda i da odveže čamac, kako bi krenuo kući. Pre nego što je upalio motor, rekao mi je: »Stani ovde gde je moj čamac i bacaj ispod krša. Ako pogodiš gde treba, sigurno ćeš imati šarana«.
Uradio sam kao što je rekao i odmah zabacio dva štapa, na kukuruz. Posle 10 minuta imao sam prvi dodir, koji je ukazivao da je riba tu, a pola sata kasnije usledio je konkretan udarac, koji mi je doneo šarana od 2,5 kg. U narednih pola sata sam uhvatio još jednog šarana slične veličine, jedan mi je spao i jednog sam promašio, što me i nije začudilo jer je temperatura vode tada već bila samo osam stepeni, pa se i moglo očekivati da riba bude lenja, tj. da ne uzima naročito agresivno.
SLEDEĆI PUT SAM NA DUNAVU bio 30. novembra, kada je voda bila još hladnija – samo 6,5 stepeni, ali sam uspeo da uhvatim šarana od 4,2 kg, uz jedan promašaj, što je bilo dovoljno da rešim da i sutra izađem na isti teren.
Prvog decembra sam krenuo iz marine u 10,30 č, po još uvek jakom mrazu, ali je bar magla počela da se diže. Međutim, tada je krenula da duva hladna košava, brzinom od 5 m/s, pa sam se brzo smrzao, ali taman kad sam počeo da razmišljam o povlačenju, usledio je udarac i uhvatio sam... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 521-)