Hrana kojom želimo da privučemo velike rečne ribe mora imati dosta krupnih sastojaka, biti dovoljno teška da je voda ne odnese predaleko od hranilišta i dovoljno lepljiva da ne ispadne prebrzo iz hranilice, ali ne previše, kako ne bi ostala u njoj duže od petnaestak minuta, na koliko treba zabacivati. A kada je namenjena mreni i šaranu, zna se i kojih bi aroma bilo poželjno da bude
U ovom nastavku mini-serijala o specijalističkom pristupu lovu mrene i šarana pozabavićemo se primamom. To pitanje veoma je važno, jer i u ovom vidu pecanja, kao i u mnogim drugim u kojima su ciljna lovina mirne vrste riba, u najvećem broju slučajeva od izbora hrane i načina na koji ćemo je pripremiti za upotrebu veoma mnogo zavisi i rezultat koji ćemo postići, tj. naš ulov. Zato ništa ne smemo prepustiti slučaju, već sve moramo dobro isplanirati i uraditi na najbolji mogući način, poštujući pri tom neka odavno potvrđena pravila.
NARAVNO, ŠANSE ZA USPEH, kao i u svakom pecanju šarana na otvorenim vodama, biće nam znatno uvećane ukoliko smo u mogućnosti da često obilazimo odabranu poziciju i bacamo primamu i onda kada ne lovimo, kako bi riba stekla naviku da tu svraća ili duže boravi. Ali sa modernim tempom života to je postalo veoma teško, bar nama koji radimo i imamo brojne porodične obaveze, pa zato moramo uraditi sve što možemo da primama koju ćemo koristiti kada pecamo bude što bolja, tj. što privlačnija za ribu.
Kao što znamo, skoro je nemoguće naći jednu kupovnu prihranu idealnu po svim karakteristikama, pa zato ribolovci prave svoje smese primama koje su različitog sastava, lepljivosti, boje, mirisa itd., a odlično se slažu i spojene veoma dobro privlače određenu vrstu ribe ili više njih. Hrana za istovremeni ciljani lov krupne mrene i rečnog šarana treba da bude »mesna i masna«, jakog mirisa, krupne granulacije i sa obaveznim dodatkom većih zalogaja – peleta, kukuruza šećerca, zrna kuvane konoplje i (usitnjenih) izlomljenih bojlija. Naime, brašnasta hrana bez krupnijih čestica, ma koliko bila kvalitetna, neće biti većim mrenama i šaranima dovoljno privlačna da ih zadrži duže vreme na našem hranilištu, posebno na mestima sa bržom vodom. U njoj mora biti pomenutih težih elemenata, koji će ostati tu gde naša hranilica pada ili ih bar struja neće odneti predaleko, što bi nam odvuklo ribu umesto da učini da se ona grupiše u zoni u koju zabacujemo. Kada otkrije pelete, komade bojlija ili pomenuto zrnevlje, riba će se muvati na mestu na kome je našla i pojela nešto od toga, a naše je da održimo tempo zabacivanja kako bismo periodično dodavali pomalo primame – onoliko koliko je dovoljno da ribu zadržimo, a da je pri tom ne prehranimo, pa da izgubi interes za mamce na našim udicama. (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 522/3-)