Uzane i plitke brze planinske tekućice nastanjuju neuporedivo manje ribe od onih koje žive u velikim rekama i jezerima. Uprkos tome, lov pastrmke na tim predivnim vodotocima veliko je uživanje za one kojima nije teško da se satima lomataju po teško prohodnom terenu, gaze kroz vodu po klizavom kamenju, provlače se kroz žbunje i šipražje i skoro sve vreme pecaju iz pognutog, sedećeg ili klečećeg položaja kako ih oštrooke, oprezne i za svoju veličinu izuzetno borbene ribe ne bi ugledale pre vremena.
Lov pastrmke na malim planinskim vodotocima za mene oduvek predstavlja pravi avanturistički poduhvat i svojevrsni vrhunac u rekreativnom ribolovu, bez obzira na to što su šanse da se uhvati iole krupnija riba minimalne. Kristalno čista voda od ribolovca zahteva da se mestima prikrada nečujno poput Indijanca, jer oprezne i plašljive pegave lepotice instinktivno reaguju i na najmanju buku i nagle pokrete, bežeći odmah u dubinu i zaklon. Osim što mora da bude u dobroj fizičkoj kondiciji, onaj ko krene u lov na planinske pastrmke treba da bude vešt u veranju po stenama i provlačenju kroz priobalne gustiše, ali i uporan i strpljiv tokom potrage za dobrim prilikama, pošto ona može da traje kilometrima i satima.
Potoci i rečice su čak i usred leta ledeni, ali ribolovac na mnogim mestima do druge obale može da pređe skačući sa kamena na kamen ili krećući se preko oborenih debala, pa neoprenski kombinezoni i duboke čizme nisu neophodni. U većini slučajeva, duboke cipele biće sasvim dovoljne za celodnevni boravak u planini, a najbolje su se pokazali modeli namenjeni planinarima, budući da se ne klizaju po mokrim stenama i kamenju.
NEKI VARALIČARI SIGURNO neće poverovati u narednu tvrdnju, ali ja pastrmku podjednako dobro lovim i uzvodnim i nizvodnim zabačajima, a za koje ću se opredeliti određujem na osnovu konkretne situacije (tj. pozicije). Na nekim mestima bolje je stati na kraj brzaka ili preliva i uzvodnim zabačajima pretražiti vir ili jaz pred sobom. Varalicu (najčešće leptirastu) na takvim lokacijama obično pustim da potone do dna i zatim je prilično brzo vučem niz struju kako bi pravilno radila. U takvim situacijama neretko mi se dešavalo da se pastrmka iz dublje vode lagano spusti niz tok i zaustavi na svega 2-3 metra od mene, u vodi dubokoj jedva 20-30 cm. Tada ribolovac mora prosto da se ukopa u mestu i da što manje pokrećući ruke i telo zabaci uzvodno od uočene ribe, nakon čega često uslede udarac i uzbudljiva borba, praćena iskakanjem potočare iz vode... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 358-)