Zamolili smo jednog od naših najuspešnijih i najiskusnijih specijalista za lov bucova da nam odgovori na veoma teško pitanje – koje bi varalice poneo na nepoznatu vodu da mora da se opredeli za najminimalniji mogući komplet. Verujemo da će njegov odgovor mnoge iznenaditi
Već godinama Beogradske bucovdžije se suočavaju sa problemom koji postaje sve veći, odnosno bukvalno – sve teži. Naime, počeli smo da u lov na bucova nosimo sve više opreme, što usporava i otežava pretraživanje i menjanje terena, neophodno za dobar ulov. Ogleda se to katkad i u konačnom izboru dva poneta štapa (npr. za površince kraći i oštriji, za voblere duži parabolik), ponekad u više izabranih mašinica i rezervnih špulni (tanji i deblji najlon, upredena struna), ali ključni problem stvara stara i večita dilema – šta od varalica za bucova poneti na vodu. Kada uzmete u obzir nepredvidivost bucovskog ukusa, koja se ponekad bliži basovskoj probirljivosti, ne treba da čude silne kutije prepune voblera, popera, zara, vaser-kugli, zbirolina, strimera, džig-strimera, glavinjara, pilkera... Ako tome »stara škola« doda i pokoji leptir i kašiku, pa i nekoliko »guma« (da se nađu), ponekad ni dve torbe nisu dovoljne, o čemu je i Vladimir Stakić (glavni urednik lista koji upravo čitate) u nekoliko navrata pisao.
Upravo iz navedenih razloga smo Stakić, Dragan Ćirić i ja povremeno svesno ulazili u rizik, noseći na vodu varalice u svega nekoliko manjih kutija koje mogu stati u džepove prsluka. Takav pristup tera nas da se više fokusiramo na prezentaciju nego na izbor varalice i smanjuje opasnost od beskonačnog, a često bespotrebnog menjanja onoga što bucovu nudimo. Pod »prezentacijom« ovde podrazumevamo način i brzinu povlačenja, daljinu izbačaja, ugao pod kojim vodimo varalicu i sl. Naravno, ovakav pristup moguć je na terenima koje besprekorno poznajemo, a koji ne ostavljaju mnogo prostora za različita iznenađenja ili bitnije promene pozicije, kao što su, na primer, brana na Tamišu u Tomaševcu, Brankov most na Savi u Beogradu i sl. Na drugim terenima, sa brojnim a različitim mestima za lov i različitim navikama bucova, poput Golupca, redukcija broja varalica prečesto vas dovodi u situaciju da bespomoćno zavidite kolegi koji nedaleko od vas bucove hvata, recimo, samo na površince, koje ste vi ostavili kod kuće.
Ukoliko bismo se, međutim, našli u situaciji da odaberemo samo pet varalica koje bismo poneli u lov bucova na teren koji ne poznajemo, a to je upravo situacija u koju me je stavio Stakić dajući mi to kao temu za ovaj tekst, morali bismo da vodimo računa o više parametara: daljini izbačaja, dubini zaranjanja, vibraciji, brzini povlačenja... Spisak ovih karakteristika bio bi dugačak, a gotovo izvesno nepotpun. Ukoliko one koje smatram ključnim uzmem u obzir, a to su upravo oni navedeni, moj izbor bi posle više od 30 godina ciljanog pecanja bucova bio sledeći:
1. VOBLER: Rapala Countdown. Nesumnjivo vobler broj 1 u izboru mnogih bucovdžija, naročito u veličinama 5 i 7. Prednosti su mu težina i aerodinamičan oblik, koji omogućavaju daleki izbačaj, mali otpor koji pravi pri brzom povlačenju, sitna, gotovo neprimetna vibracija, mogućnost da ga spustimo i u dublje slojeve vode, budući da je tonući. Kod ovog voblera sam i vrlo subjektivan... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 438-)