Pecanje kedera (beovice) je veoma zabavno, dinamično i pri tom jednostavno, pa većina ribolovaca sa njim počinje, neki mu ostaju sve vreme verni, a mnogi mu se često i rado vraćaju. Ovaj prilog je sažetak svega glavnog što o lovu kedera petljašem treba znati.
Lov kauglera (kedera, lat. Alburnus alburnus), jednog od najsitnijih ciprinida, teleskopom bez vođica (pecaljkom, direktašem, petljašem...) disciplina je preko koje se najčešće ulazi u svet ribolova i kojoj se mnogi tokom karijere rado vraćaju kada im se ukaže prilika. U ovom delu proleća, kada vodostaji i temperature voda neretko znatno osciliraju, i kad mnoge vrste ne rade zbog mresta, a dosta ih je i zaštićeno lovostajem, jedna od onih koje možemo pecati jeste upravo kaugler. Ta ribica je uvek lepa zabava za početnike, a iskusnima drago podsećanje na vreme kada su to bili.
Direktaši se prave u velikom rasponu dužina, od 2-2,5 m do preko 10 m. U rekreativnom lovu sitne ribe najčešće se koriste oni dugi od 4 do 6 m, ali su za pecanje kedera na mnogim terenima dovoljni i trometraši. Budući da štap sve vreme pecanja držimo u ruci, treba da bude lagan, brze akcije, poželjno sa »miksovanim« punim vrhom, koji obezbeđuje dobru amortizaciju, tj. svojom savitljivošću sprečava cepanje usta malih riba i spadanje lovine sa udice. Težina bacanja ne treba da bude velika (i na većini pecaljki nije ni naznačena – prim. ur.), budući da se kaugler štapovima dugim do 6 m najčešće peca plovcima nosivosti od 0,2 do 2 g (na velikoj dubini). Poželjno je imati pri ruci bar nekoliko sistema sa plovcima različitih nosivosti i oblika (oni igličasti su za mirnu vodu, a okruglastiji za tekuću) – radi brzog prilagođavanja eventualnim promenama uslova (npr. iznenadnom jakom vetru), kao i sa udicama raznih veličina – od No. 14 do 22. U slobodnom ribolovu upotrebljava se osnovni najlon debljine od 0,10 do 0,12 mm (poželjno mekan i istegljiv), sa predvezima promera od 0,08 do 0,10 mm... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 348-)