Skobalj nije nabrojnija dunavska bela riba, ali zbog sportskog karaktera, ćudljive naravi i načina hranjenja, koji od ribolovca traži brze reflekse i dosta umeća, postaje sve popularniji među plovkarošima sa naše najveće reke. U ovom periodu, tražeći hladniju i kiseonikom bogatiju vodu, skobalj se grupiše na mestima sa peščanim ili kamenitim dnom, na kojima ga možemo veoma lepo pecati
Tokom leta, kada su temperature vazduha i vode na godišnjem maksimumu, a pogotovo kada su natprosečno visoke, kao što je to slučaj poslednjih nedelja, veliki broj ljudi traži spas na rekama. Žitelji Beograda i njegove bliže okoline idu na preko 20 velikih plaža, što divljih, što uređenih, gde se osvežavaju kupanjem, a oni koji se bave ribolovom često takvu priliku iskoriste i da malo zabace i tako dvostruko uživaju.
Jedna takva plaža, na kojoj se može uspešno pecati, nalazi se na levoj obali Dunava kod Batajnice, i otkako su počele velike vrućine i sezona kupanja, svakodnevno je zaposedaju ribolovci. Oni najuporniji su i u danima kada je temperatura vazduha dostizala skoro 40º C u hladu od jutra do mraka stajali u vodi do pojasa, sa štapom u ruci, a malo verziranije kolege imale su i ulove vredne pažnje, što nije čudno kada se zna da je ta plaža jedno od najboljih letnjih mesta za pecanje skobalja na delu Dunava od Beograda ka Slankamenu. Iako prosečna težina ulovljenih jedinki nije velika, tj. iznosi između 300 i 400 grama, skobalji koji se na ovom mestu pecaju su vrlo borbeni, a kako se javljaju u brzoj vodi, pravo je uživanje zamarati ih, budući da se sve vreme čini da su krupniji nego što zapravo jesu.
MEĐUTIM, IAKO JE OVO TEREN prilično bogat ribom u odnosu na srpski prosek, ribolov na njemu je dosta zahtevan. Peca se na udaljenosti od 20 do 30 metara, a da bismo mamac plasirali na pravu liniju i mogli da efikasno kontrolišemo sistem, moramo zagaziti u vodu. Zavisno od konkretne pozicije i vodostaja, treba ući u Dunav od pet do 10 metara, pa kombinezon do grudi ili bar čizme do kukova dobro dođu. Oni koji nemaju takvu opremu zagaze u vodu do kolena i tako love, ali uglavnom sa znatno manje uspeha, jer ne mogu da kontrolišu plovak jednako efikasno kao kolege koje su manje udaljene od zone u kojoj se riba javlja.
Štap bolonjeze tipa je sasvim sigurno najbolji premda ne i nužan izbor za ovakvo pecanje. Dolaze u obzir i mnogi drugi štapovi, jer se mamci plasiraju na dubinu od dva do tri metra i na 15-20 metara od obale. Jedan kolega, inače pasionirani fideraš, kada je video da pecanje sistemima sa hranilicom iz nekog razloga uopšte ne daje rezultate, montirao je plovak na fider štap dug 3,6 m i lovio praktično podjednako uspešno kao i ostali ribolovci koji su se tog dana zatekli na istom mestu a koristili su bolonjeze.
PRAVI IZBOR ZA LOV SKOBALJA na ovakvim terenima na Dunavu i Savi je plovak tzv. rečnog (»drinskog«) oblika, sa zdepastim telom i punijom antenom... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 434-)