Vožnja džigerice

U pe­ri­o­du pred za­bra­nu, klen se na na­šim re­ka­ma mren­skog ti­pa ve­o­ma uspe­šno pe­ca na dži­ge­ri­cu, uglav­nom du­bin­skim me­to­dom. Me­đu­tim, ka­da je vo­da bi­stra, ovaj od­lič­ni ma­mac mo­že nam da­ti ve­o­ma le­pe ulo­ve i atrak­ti­van ri­bo­lov i teh­ni­kom vo­žnje plov­ka

Po­čet­kom pro­le­ća, ka­da su Ju­žna Mo­ra­va i dru­ge re­ke mren­skog ti­pa če­sto ve­li­ke i mut­ne, na nji­ma se ne­ko­li­ko u ovom pe­ri­o­du ak­tiv­nih ri­bljih vr­sta, od so­ma, pre­ko kle­na, do po­toč­ne mre­ne, pe­ca ra­znim va­ri­jan­ta­ma du­bin­ske me­to­de – som uglav­nom kla­sič­nom du­bin­kom, na ki­šnu gli­stu (o če­mu sam pi­sao u pro­šlom bro­ju), a klen i »kr­ku­ša« (ka­ko u mno­gim de­lo­vi­ma Sr­bi­je ri­bo­lov­ci zo­vu po­toč­nu mre­nu) na la­ku du­bin­ku (»la­ki ček«, sa plov­kom po­sta­vlje­nim ma­lo iz­nad vo­de, kao in­di­ka­to­rom tr­za­ja), naj­če­šće na »bu­balj­ku« (lar­vu vi­li­nog ko­nji­ca), ko­ma­di­će pi­le­će dži­ge­ri­ce ili na tzv. šum­skog cr­va.

Ali ove go­di­ne je Ju­žna Mo­ra­va kod Le­skov­ca kra­jem mar­ta i po­čet­kom apri­la bi­la bez­ma­lo na let­njem ni­vou (tač­ni­je, uglav­nom je­dva ne­kih de­se­tak cen­ti­me­ta­ra vi­ša od let­njeg pro­se­ka) i pri­lič­no bi­stra, pa sam re­šio da pro­bam da lo­vim kle­na ne sa­mo na la­ku du­bin­ku, već i vo­žnjom plov­ka, kao što ga pe­cam na vo­će, a što ni­ka­da do sa­da ni­sam pro­bao, ni­ti sam vi­deo da to ne­ko ra­di. Ra­ču­nao sam, me­đu­tim, na to da bi u uslo­vi­ma do­bre vi­dlji­vo­sti ri­ba mo­gla da uzi­ma i mam­ce ko­ji se kre­ću, pa sam re­šio da odvo­jim ne­ko vre­me za eks­pe­ri­men­ti­sa­nje.

ODA­BRAO SAM TE­REN kod se­la Pa­loj­ce, u tzv. kli­sur­skom de­lu Ju­žne Mo­ra­ve, ko­ji je pre­pun br­za­ka i kri­vi­na i još uvek ima do­sta atrak­tiv­nih me­sta, iako su mno­ga od njih uni­šte­na u po­sled­nje vre­me usled ra­do­va na iz­grad­nji auto-pu­ta. Pro­bao sam naj­pre ma­lo na »klac­ka­li­cu«, tj. na ta­ko­zva­ni la­ki ček, u jed­nom vi­ru sa du­bi­nom od oko tri me­tra. Olov­ce od 5-6 g, po­sta­vlje­no ma­lo iz­nad udi­ce, spu­stio sam na dno, a plo­vak sam po­di­gao ta­ko da bu­de tik iz­nad po­vr­ši­ne i da sto­ji ma­lo is­ko­šen. Na udi­cu sam sta­vio ko­ma­dić dži­ge­ri­ce i za­ba­cio si­stem sa bo­lo­nje­zom od 6 m bli­zu oba­le, gde vo­da ni­je na­ro­či­to ja­ka, i če­kao da se ri­ba ja­vi, ali sam za oko po­la sa­ta  imao sa­mo jed­nog ma­log kle­na, od sto­ti­nak gra­ma. To je bi­lo do­volj­no da pro­ce­nim da ne­ću ni­šta na­ro­či­to pro­pu­sti­ti i ako moj eks­pe­ri­ment sa lo­vom na dži­ge­ri­cu vo­žnjom plov­ka ne da re­zul­ta­te, pa sam na­mon­ti­rao kle­na­ro­ški plo­vak sa tu­pim vr­hom, no­si­vo­sti 3 g... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bol­o­vu br. 426-)