Mrena je zbog svoje velike snage, koja dodatno dolazi do izražaja u brzoj vodi, u kojoj obitava, veoma popularna među našim ribolovcima. Ona se uglavnom lovi na razne prirodne mamce, a u ovom delu godine posebno efikasan može da bude jedna velika larva, koju nije teško pronaći
Krajem prve dekade novembra, na Južnoj Moravi u okolini Leskovca većina ribolovaca pecala je skobalja i sitniju mrenu, uglavnom na mrmolje, i to na skoro svim terenima pogodnim za boravak tih dveju popularnih vrsta riba. Iako zbog obaveza nisam mogao da često obilazim omiljena mesta, na kojima se u ovom periodu dobro prolazi, zahvaljujući brojnim prijateljima bio sam u svakom momentu obavešten kakva je situacija i gde se najbolje lovi, pa sam rešio da prvu priliku za odlazak na vodu nakon poduže pauze iskoristim da sreću i umeće oprobam u klisurskom delu reke, na jednoj lokaciji na kojoj se mrena uvek u ovo vreme grupiše i gde rado uzima udicu namamčenu komadićem »francuza« (ribolovnog hleba) ili šumskim crvom.
REČ JE O JEDNOM DUBOKOM ZIMOVNIKU kod sela Bočevica, blizu Grdelice, koji, na sreću, nije mnogo stradao prilikom gradnje autoputa, za razliku od mnogih drugih nekada dobrih mesta za pecanje, kojih više nema. Moj kolega po štapu Miša Dimitrijević i ja smo 14. novembra u svitanje izašli na to mesto sa po jednim štapom i dovoljnom količinom šumskih crva, koje smo prethodnog dana nakupili u jednom od obližnjih potoka. Opredelili smo se za najjednostavniji mogući sistem, sa laganim spiralnim olovcetom, teškim do 10 g, ispod kog je mala vrtilica i predvez od tridesetak centimetara sa udicom veličine 8 ili 6 dužeg vrata.
Reka je tu široka jedva dvadesetak metara, a u najdubljoj zoni dubina prelazi četiri metra pri prosečnom vodostaju. Potom se smanjuje na 1-1,5 m, i u taj smo deo, dug oko 30 m, mi plasirali mamce. Dalje, nizvodno, dubina se dodatno smanjuje, na prelazu u brzak. Čim smo zabacili, počele su kao lude da udaraju sasvim sitne mrene, koje smo odmah vraćali, bez slikanja. Premda se javila i poneka malo veća, od nekih 300-400 g, za nas je to bilo razočaravajuće, jer je taj teren poznat po neuporedivo krupnijim mrenama, dok se ovako male kakve smo mi dobijali veoma retko hvataju. Ali nismo odustajali, i to nam se isplatilo, jer je ubrzo voda nadošla, a sitna mrena se tada pomerila i ustupila mesto krupnijim jedinkama, kakvima smo se i nadali. Prvo je Miša dobio jednu težu od dva kilograma, a zatim je i meni udarila jedna slične veličine, pa se činilo da bi ovo, uprkos slabijem početku, mogao biti jedan od onih ribolova koji se dugo pamte... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 442-)