Iako se koriste mnogo manje nego do pre neku deceniju, kašike su i dalje veoma lovne za skoro sve slatkovodne i morske predatore, a pogotovo za štuku. Lov na njih posebno interesantnim čini to što je većinu modela moguće voditi na mnogo načina, kroz različite slojeve vode i tako dobijati ribu i na vodama na kojima se mnogo lovi i riba nauči da izbegava većinu češće korišćenih veštačkih mamaca
Pre samo nekoliko decenija, kod nas a i drugde širom Evrope, većina varaličara štuku je lovila na samo dve vrste veštačkih mamaca – leptire i kašike. Mnogi od onih koji su sedamdesetih i u prvoj polovini osamdesetih godina prošlog veka uživali u blinkerisanju ove atraktivne grabljivice nisu ni znali za voblere, šedove, džerkove, spinerbejte, svimbejte i sve ostale varalice koje nam danas popunjavaju pregrade u kutijama. Mepps i Rublex spineri, D.A.M. Effzett i Dr. Heinz, poneki Mepps Cyclops, ABU Atom i Toby, neizbežne ruske kašike sa buvljih pijaca i ostali predstavnici tada veoma popularnog »escajga« bili su nam sasvim dovoljni za sva godišnja doba i sve situacije.
Sada je situacija posve drugačija, ali to nipošto ne znači da je »metalnu galanteriju« vreme pregazilo, bez obzira na činjenicu da upravo takav utisak stičemo kada bacimo pogled na kutije današnjih štukolovaca, naročito onih mlađih. Naprotiv, »gvožđe« i dalje efikasno lovi! Priču o leptirima ostavljamo za neku drugu priliku i ovoga puta se bavimo starim, dobrim i ipak pomalo zapostavljenim kašikama.
VEĆINA VARALIČARA SA KOJIMA SAM ikada imao priliku da pecam koristi kašike tako što posle zabačaja zatvori preklopnik strune i počne sa jednoličnim namotavanjem (istina, ima i onih koji sačekaju neki sekund, da varalica dostigne »radnu« dubinu). Kada ih tako vodimo, skoro sve kašike manje ili više vrludaju (glavinjaju) kroz vodu, i zato ih neki zovu »pijane varalice«. Ali sa takvom prezentacijom koristimo tek delić potencijala ovih izrazito lovnih veštačkih mamaca. A to bi, u neku ruku, bilo otprilike kao kada bismo kupili najnoviji audi ili mercedes sa motorom od nekoliko stotina konjskih snaga i vozili ga isključivo seoskim putevima i makadamima, od bare do bare i od kanala do kanala. Da bi kašika dala svoj maksimum, moramo izaći na auto-put i ubaciti u šestu brzinu, tj. udahnuti joj život i učiniti je dovoljno izazovnom da na napad isprovocira gotovo svaku štuku, a ne samo aktivnu i gladnu. To je naravno teže od strategije »zabaci i lagano motaj«, ali se često isplati.
Šta to znači u praksi? Prvo, nisu sve kašike iste – neke su napravljene od tankog lima, a neke od debelog; jedne su izdužene, druge »zdepaste«; ima manje i više zakrivljenih, teških i lakih... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 441-)