Iznad očekivanja

Izbor ri­bo­lov­nog pri­bo­ra ni­ka­da ni­je bio ve­ći ne­go da­nas, a rast po­nu­de pra­ti, ukup­no uzev, i sni­ža­va­nje ce­na ve­ći­ne pro­iz­vo­da. S dru­ge stra­ne, u toj ogrom­noj po­nu­di pro­vu­če se mno­go to­ga jef­ti­nog što ne vre­di ni ono ma­lo pa­ra za ko­je se pro­da­je. Ovo je pri­ča o jed­nom sa­svim dru­ga­či­jem slu­ča­ju – o šta­pu ko­ji pru­ža mno­go, po sa­svim ko­rekt­noj ce­ni.

Ita­li­ja je je­dan od vi­še­de­ce­nij­skih evrop­skih i svet­skih li­de­ra u tak­mi­čar­skom ri­bo­lo­vu na plo­vak, pa je po­zna­ta i po di­zaj­nu i pro­iz­vod­nji pri­bo­ra i opre­me za tu vr­stu pe­ca­nja. Me­đu­tim, po­sled­njih go­di­na, sa eks­pan­zi­jom va­ra­li­ča­re­nja, go­to­vo sve re­no­mi­ra­ne fir­me iz te ze­mlje (Tra­buc­co, Col­mic, Mi­lo...) osmi­sli­le su po­seb­ne rob­ne mar­ke, pod ko­ji­ma pro­da­ju svoj va­ra­li­čar­ski asor­ti­man. Tom tren­du se pre dve se­zo­ne pri­klju­či­la i Li­ne­a­ef­fe, je­dan od naj­ve­ćih »igra­ča« u ri­bo­lo­vač­kom bi­zni­su sa Ape­nin­skog po­lu­o­str­va, ko­ja je svoj blin­ke­ra­ški »ogra­nak« na­zva­la No­mu­ra.

Ve­ći­na po­zna­va­la­ca tr­ži­šta ri­bo­lov­nog pri­bo­ra oče­ki­va­la je da će u ka­ta­lo­gu no­ve rob­ne mar­ke bi­ti hi­lja­de ar­ti­ka­la, uglav­nom ni­ske ce­ne i do­nje kla­se kva­li­te­ta, pa su mno­gi bi­li vr­lo iz­ne­na­đe­ni onim sa či­me se No­mu­ra pred­sta­vi­la. Na­i­me, asor­ti­man či­ni tek po ne­ko­li­ko mo­de­la šta­po­va, ma­ši­ni­ca, upre­de­nih i mo­no­fil­nih stru­na, iz­ne­na­đu­ju­će do­brog kva­li­te­ta u od­no­su na ce­ne, ko­je su u okvi­ri­ma sred­nje kla­se, pa čak i ni­že od to­ga. Od­lu­či­li smo za­to da, u skla­du sa vi­še­go­di­šnjom re­dak­cij­skom prak­som, pod­vrg­ne­mo ne­što od tog pri­bo­ra du­žem te­stu, a po­sle du­žeg pre­mi­šlja­nja od tri mo­de­la šta­po­va opre­de­li­li smo se za onaj iz naj­sku­plje pa­le­te – Aki­ra, i to u du­ži­ni od 2,3 m, te­ži­ne ba­ca­nja do 28 g. Pro­ce­ni­li smo, na­i­me, da bi taj va­ra­li­ča­rac na­me­njen za sred­nje i lak­še blin­ke­ri­sa­nje mo­gao bi­ti za­ni­mljiv ve­li­kom bro­ju na­ših ri­bo­lo­va­ca ko­ji lo­ve raz­ne gra­blji­vi­ce, od kle­na i ban­da­ra, pre­ko bu­co­va i štu­ke, do smu­đa, na sta­ja­ćim i te­ku­ćim vo­da­ma, sa oba­le i iz plo­vi­la.

Mo­der­no di­zaj­ni­ra­ni štap ima tro­del­ni ru­ko­hvat od pe­na­ste gu­me (ukup­no dug 39 cm, a 29 cm od sre­di­ne sto­pe če­kr­ka do do­njeg kra­ja), u či­ji je gor­nji seg­ment in­kor­po­ri­ran po­kret­ni deo na­voj­nog dr­ža­ča ma­ši­ni­ce (pro­iz­vod re­no­mi­ra­ne ja­pan­ske kom­pa­ni­je Fu­ji). Dr­ška je ukra­še­na sa čak če­ti­ri me­tal­na pr­ste­na, od ko­jih je je­dan na sa­mom gor­njem kra­ju i le­ži na »če­pu« od tzv. mle­ve­ne plu­te, tik is­pod al­ki­ce za ka­če­nje udi­ce, tj. va­ra­li­ce... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 446-)