U poređenju sa drugim varalicama, džigovi nisu skupi, pa se naročito često koriste za pecanje na mestima na kojima ima mnogo zakački. Ali ako nekoliko puta zaredom iskidamo takav veštački mamac, finansijski izdatak više neće biti zanemarljiv, pa ni utrošak dragocenog vremena i još dragocenijih živaca. Predstavljamo vam jedno od najjednostavnijih rešenja tog problema, koje je pri tom potpuno besplatno
Otkad je varalica postoji i problem njihovog kačenja za podvodne prepreke. Ti nemili događaji mnoge ribolovce odvraćaju od varaličarenja, jer varalice se vole, mnoge su i skupe, a i osećaj kada se neka od njih (pogotovo ona na koju smo uhvatili više riba) mora ostaviti na zakački je neprijatan. Ali tamo gde nema prepreke ili skloništa, odnosno zakačke, velike grabljivice uglavnom i ne borave. Zbog toga su varaličari osmislili mnogo načina da zaštite udicu od zapinjanja. Nijedan od njih nije apsolutno efikasan, ali nam neki omogućavaju da sa velikom verovatnoćom uspešno provučemo veštački mamac rizičnom putanjom.
Ja sam za zaštitu džig varalica koristio većinu fabričkih štitnika (žičani štitnik, snop monofilnih vlakana koji se usađuje u džig glavu, silikonski štitnik...) i zadovoljan sam njima. Ali budući da sam veliki potrošač, težio sam ka jeftinijim rešenjima koja mogu i sam da napravim. Priznajem da je najbolje ono koje odavno koristi moj prijatelj Milan Jovanović Mamijo – najobičnija gumica za tegle ili za kosu, ali ja sam se opredelio za soluciju koja najviše odgovara situaciji na koju ja najčešće nailazim, a to su potopljena stabla i granje.
ŠTITNICI KOJE PRAVIM od traka isečenih od plastičnih flaša, a koje vidite na fotografijama, namenjeni su za zaštitu udice od kačenja na terenima na kojima ima pokidanih mreža, gužvi najlona, granja, sajli, kanapa i sveg drugog krša tipičnog za produktivne smuđarske terene. Takav štitnik, kao ni ma koji drugi koji mi je poznat, ne štiti varalicu od zavlačenja između kamenja, niti od bilo kakve prepreke u koju se struna može zavući, kao ni od vlaknastih tvari (trava ili algi) koje džigovi kače glavom, a vobleri paktom (kljunom) ili udicama. Upotreba mu je, dakle, ograničena samo na zakačke u koje se zabada udica, pa ga ima smisla koristiti jedino na terenima gde njih ima.
Trake isecam od plastičnih flaša (od gaziranih napitaka, mleka itd.), i to sa dela pri vrhu flaše, koji je malo povijen. Najbolje je iseći tračice dužine desetak centimetara i širine oko 1 cm, koje ćemo potom skraćivati na potrebnu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 447-)