Zbog sve brojnijih splavova na dvadesetak kilometara dugom delu desne obale Save od Beograda prema Umci, pristupačne pozicije za pecanje sa obale mogu se bezmalo izbrojati na prste. Jednu od njih, koja je ove zime posebno izdašna, početkom meseca, po izuzetno lošem vremenu, posetila su dvojica vrsnih fideraša, koji su kući otišli oduševljeni, iako su pokisli kao miševi
Po principu da dva dobra retko idu zajedno, stvari su mi se početkom ove godine tako nameštale da nikako nisam mogao da odem na Savu uzvodno od Beograda u periodima kada je bela riba veoma lepo radila. Takvih dana bilo je u januaru dosta, ali uz povremene prekide, zbog variranja vodostaja, pa se moja prisilna apstinencija od pecanja na tom terenu neplanirano odužila. Konačno sam uspeo da se organizujem tek za subotu, 3. februara, pa sam se dogovorio sa mladim klupskim kolegom Aleksandrom Batanovićem da odemo na jedno od omiljenih mesta između Umke i Ostružnice. Imali smo pouzdane informacije da je riba aktivna i da je bilo ulova i krupnijih plotica i nosara, ali smo se dogovorili da, suprotno ustaljenoj praksi, ne zovemo nikoga, što zbog ograničenog prostora na planiranoj lokaciji, što zbog potrebe da pecanje iskoristimo i da proanaliziramo Batketovu minulu takmičarsku sezonu i napravimo okvirni plan za ovogodišnju.
Na moje razočaranje, suprotno onome što se poslednjih meseci često događalo, meteorolozi baš za ovaj dan nisu omašili prognozu kada su najavili kišu. Dok smo se pakovali, lila je kao iz kabla; pljuštala je i dok smo se vozili ka Umci, a i kada smo stigli. Batko je bio raspoložen kao da mu je sve potaman, što se prenelo i na mene, pa nisam gunđao dok smo i dalje zalivani upornom kišom gacali kroz blato ka obali. Pošto smo poranili da bismo zauzeli mesto, na kom često ume da bude gužva, raspakivali smo se po mraku, a kada smo završili sa pripremom, bili smo skoro potpuno mokri. Zato smo odmah obukli i veći deo rezervne garderobe, kako ne bismo, zbog hladnoće, morali da se kupimo pre vremena.
U SAMO SVITANJE počeli smo sa sondiranjem dna, ne bismo li se na osnovu toga dogovorili o daljini na kojoj ćemo pecati. Na ovom potesu je to veoma bitno, jer ima nekoliko prelaza dubine i riba se često seli sa jednog na drugi zavisno od vodostaja i brzine toka. Ako se pogreši u proceni i sistemi plasiraju suviše blizu, česta su kidanja, budući da u toj zoni ima svakakvog krša na dnu, ali nije dobro ni »izaći« predaleko, pošto tok ume da bude suviše jak, pa je hranilicu teško zadržati u mestu i tada ribolov takođe može da bude promašaj. Posle temeljnog prepipavanja dna i analiziranja snage toka, odlučili smo se ipak za dalju zonu, jer je vodostaj bio u blagom opadanju, pa je bilo logično očekivati da će se riba malo povući od obale.
Unapred smo rešili da pecanje iskoristimo za isprobavanje hrana River Original i Feeder Explosive iz palete Silver X engleske robne marke Dynamite Baits... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 447-)