Iako je sezona otvorena pre više od mesec dana, uslovi za lov pastrmke na našim potocima i rečicama uglavnom su još uvek vrlo daleko od idealnih. Ali na dobro odabranim mestima, uz pravilnu prezentaciju odgovarajućih varalica, i te kako su mogući lepi ulovi i mnogo akcije koja se pamti
Početkom ovogodišnje pastrmske sezone vremenski uslovi nikako nisu išli na ruku varaličarima i zaljubljenicima u pegavu lepoticu, koji su sa velikim nestrpljenjem čekali da se završi lovostaj koji traje od 1. oktobra do 1. marta. Zakasnela zima, tj. niske temperature i velika količina snega na gotovo svim planinama Srbije na kojima izviru salmonidne tekućice, a uz to i česte kiše, donele su vrlo loše uslove za ribolov na pastrmskim vodotocima u prvim nedeljama sezone, tj. velike i mutne vode, na kakvima je teško pecati, a još teže uhvatiti potočaru. Pastrmka je u ovom periodu po pravilu slabo aktivna, letargična i prilično iscrpljena zbog prezimljavanja i obavljenog mresta, ali i gladna nakon duge zime, tokom koje je teško dolazila do hrane, pa je možemo uspešno loviti ukoliko znamo gde da je potražimo, te šta da joj ponudimo i kako.
NA MALIM REKAMA I POTOCIMA na kojima ja najčešće jurim potočare, one se u ovom delu sezone u većini slučajeva nalaze u najdubljim delovima, tj. u virovima ili u nekim podvodnim strukturama – uz stene ili u udubljenjima, u granju, korenju i uopšte na svim mestima sa slabijim protokom vode, na kojima mogu uz veoma mali utrošak energije da vrebaju plen – sitnu ribu ili insekta kojeg voda nanese.
PREZENTACIJA U OVO DOBA godine ne sme biti brza i agresivna kao tokom leta, kada je pastrmka aktivna i voljna da juri za mamcem sve dok ga ne uhvati. Što sporije i prirodnije kretanje mamca svakako povećava šanse da se potočara zainteresuje za njega i da ga na kraju i napadne.
Savetujem vam da mamac (silikonac, vobler ili malu glavinjaru) gde god je to moguće zabacujete uz vodu i povlačite nizvodno, tj. da ga navodite na ribu koja stoji okrenuta glavom prema struji, kako vas pastrmka ne bi primetila i pobegla u zaklon (ovo je, naravno, bitno pre svega kada je voda bistra).
Međutim, u određenim situacijama bolje je uzvodno vođenje varalice, sa dužim zadržavanjima, bez okretanja ručice čekrka, pri čemu će naš mamac lebdeti u mestu i vibrirati pod dejstvom snage toka. Poželjno je eksperimentisanje, tj. menjanje ugla zabačaja, brzine privlačenja, kao i vrste mamaca, ali najvažnije je biti što tiši i neprimetniji, kako ne bismo uplašili, tj. na potencijalnu opasnost upozorili ribu koja ionako nije naročito agresivna... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 451-)