Polovinom aprila, crnooka deverika i krupatica su toliko dobro radile da nije bilo lako naći slobodno mesto na najizdašnijim potesima. Ali, i u takvoj situaciji su najbolje prolazili oni koji su odabrali odgovarajuću prihranu, mamac i dobro uskladili sve elemente sistema.
Relativno stabilna meteorološka i hidrološka situacija u prvoj polovini aprila, lokalna zabrana pecanja skobalja (zbog mresta) i veoma povoljna vremenska prognoza za 8. april bili su dovoljni razlozi da se moj prijatelj Sekula i ja uputimo na Gružansko jezero. Najveća šumadijska akumulacija je bogata raznom belom ribom, naročito bodorkom, deverikom, crnookom deverikom i kesegom, a atmosferske prilike nagoveštavale su da bi ona mogla biti aktivna.
Iz Kraljeva smo krenuli po mraku, sa namerom da pecamo levo od Velikog mosta, sa strane Knića, jer smo pretpostavljali da bi tu moglo biti mnogo manje ribolovaca nego na takmičarskoj stazi, za koju se, kako smo čuli, većina kolega opredeljivala prethodnih dana. Gužva, naime, veoma smeta opreznoj i plašljivoj deveriki, a baš smo nju pre svega želeli da lovimo. Po dolasku na jezero, parkirali smo se na omanjem platou, izneli opremu iz kola i spustili se strmom stazom do dela jezera na kome na naše iznenađenje nije bilo ribolovaca. Kada smo shvatili da se sa druge strane ne čuje nikakav zvuk koji bi ukazivao na njihovo prisustvo, pogledao sam na sat, i videvši da je 4,45 č, shvatio da smo zbog prelaska sa zimskog računanja vremena na letnje, koje je počelo prethodnog vikenda, preračunali i stigli šezdesetak minuta pre svanuća. No to ne samo da nam nije smetalo, već nam je dobro došlo da se bez žurbe raspakujemo, te da pripremimo pribor i prihranu i ispitamo dno ispred nas.
OČEKIVANJA DA BI DEVERIKA mogla biti aktivna, što je pred mrest čest slučaj, brzo su splasla, kako zbog niskog vodostaja i prohladne i bistre vode, u kakvoj se ta vrsta najčešće ne kreće mnogo i nije pri apetitu, tako i zbog izjava svih kolega koje su u međuvremenu pristigle da ta riba prethodnih dana kao da je nestala. No pošto se ni Sekula ni ja ne obeshrabrujemo baš lako, nastavili smo da se pripremamo kao da će deverika istog časa navaliti u plićak ispred nas, tražeći topliju vodu, mesta za produženje vrste i hranu. Nakon detaljnog desetominutnog sondiranja terena utvrdili smo da je dubina u dometu naših pecaljki oko tri metra... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 348-)