Sa rastom popularnosti lakog i ultralakog varaličarenja, bandar je sve interesantniji našim varaličarima sa ravničarskih stajaćih i tekućih voda. Ciljani lov grgeča na varalice od meke gume izuzetno je dinamičan i zabavan, a ukoliko dobro »sklopimo kockice«, može biti i veoma uspešan
Moj prijatelj Rade i ja smo i ovog puta, kao mnogo godina dosad, sa nestrpljenjem čekali početak novembra, jer je to najbolje vreme za lov bandara varalicom na rukavcima Tamiša. Iako se u istom periodu na toj reci uspešno love štuka i smuđ, kada radi bandar, nas dvojicu ništa drugo ne interesuje, jer nam je nadmudrivanje sa malim »siledžijama« jedan od najzanimljivijih načina lova veštačkim mamcima. Naravno, ovo podrazumeva upotrebu odgovarajućeg ultralakog pribor i najmanjih varalica. Bandari koje pecamo nisu kapitalni ni za srpske prilike, ali su veliki borci i uz to su sada u punoj snazi, pa im treba pružiti šansu da se pokažu, a to je moguće samo sa štapovima male težine bacanja i tankom strunom. A lov na njih dodatno zanimljivim čini to što umeju da budu veoma izbirljivi i ćudljivi, pa ako ne pogodimo kada, kako i šta jedu, može nam se desiti da ne uhvatimo nijednog, a da ih se neko drugi istog dana i na istom mestu lepo napeca. Obrazac po kojem se hrane menja se od godine do godine, pa je izazov i samo otkrivanje vremena, mesta i mamaca kojima će se najuspešnije loviti. Pod uspešnim podrazumevamo da svako u toku dana ulovi po dvadesetak komada.
KAD JE O PRIBORU REČ, ja uvek u ovakav ribolov nosim po dva štapa. Onaj jači, deklarisane težine bacanja 20 g, koristim za lov sistemom sa olovnim utegom na kraju strune i dugim bočnim predvezom sa vorm udicom. Malo lakši, t.b. do 15 g, upotrebljavam za klasično džigovanje. Jednostavnije mi je, naime, da nosim dva štapa nego da u toku pecanja menjam sisteme. Uz to mi je za prvi sistem potreban ultrabrz a osetljiv štap zbog što bolje detekcije ugriza i odgovarajuće kontre. Danas na tržištu ima zaista mnogo štapova za ovakav ribolov, pa svako može da odabere model koji mu najviše odgovara. Ja koristim jednu poprilično uspešnu kinesku bezimenu kopiju St. Croix varaličaraca, dugu 2,05 m, koja je iznenađujuće osetljiva, te Energoteam Bokor Spin, dužine 2,25 m i težine bacanja do 15 g, koji je upotrebljiv za razne varijante ultralakog ribolova. I Rade i ja smo, za razliku od mnogih kolega, ljubitelji Berkley Nanofila, stopljene strune koja nam se odlično pokazala, a koristimo Clear Mist varijantu, i to u debljini od 0,12 mm, na mašinicama veličine 1.000 ili 2.000 po Shimanu.
MAMCI SU VEĆ POSEBNA priča. Često detalji u izboru varalica odlučuju o uspehu, pa moramo mnogo eksperimentisati na vodi da bismo ustanovili šta je to što će u konkretnoj situaciji najviše privlačiti bandare. Pri tom nije retkost da varalica u jednom dekoru bude lovna, a da iste takve u drugim dezenima ne donesu ni udarac. Primera radi, mali silikonski šedovi sa tamnim leđima i zelenkastim stomakom (i Rade i ja najviše koristimo one domaćeg proizvođača VBA) najčešće su neodoljivi za bandare, a isti takvi u drugačijim bojama – npr. beli, žuti i oranž – neretko bivaju potpuno ignorisani (uzgred, nekada u takvim situacijama može pomoći farbanje leđa običnim crnim vodootpornim flomasterom, nakon čega grgeči počnu da nasrću na do tada im nezanimljivu varalicu).
ALI DA BISMO USPEŠNO PECALI, najpre moramo utvrditi na kom delu vode bandar lovi... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 467-)