Lov predatora povlačenjem mrtvog kedera efikasan je tokom cele godine, pogotovo u bistroj vodi. U nekim okolnostima bolje se prolazi na sistem sa olovom odmaknutim od mamca, dok je u drugim lovniji keder montiran na džig udicu sa nalivenim otežanjem
Na terenima u okolini Kovina prethodnih godina u ovo doba dobro sam prolazio pecajući smuđa džigovanjem na živog kedera, pa sam rešio da to ponovim. Kada je voda brza i visoka, smuđa tražimo uz samu obalu, iza prepreka, gde se sklanja od jakog toka i iz zaklona vreba plen. U takvim okolnostima se i iz čamca uglavnom peca na samo nekoliko metara od obale. Međutim, sada je situacija bila bitno drugačija nego lane u istom periodu, jer je vodostaj Dunava bio nešto niži, a tok sporiji, što je značilo da ribu treba očekivati dalje od obale i tamo gde je protok jači, i to se pokazalo tačnim, s tim što su najbolja bila mesta sa naglim promenama dubine ili sa krupnim kamenjem na dnu. U dva izlaska upecao sam petnaestak smuđeva, ali ni izbliza tako krupnih kao prošle godine. Najčešće su se javljali oni od 700-800 g, a najveći su imali oko 2 kg. No osim tih smuđeva, dobio sam i jednu veoma lepu štuku. Nisam je vagao, ali je po mojoj proceni bila teška oko 6 kg (kao i većinu smuđeva, i nju sam vratio, što je zabeleženo i na video-snimku).
Pecao sam varaličarcem od 2,7 m, t.b. 15–60 g, i to na dva načina – sistemom sa olovom u obliku metka ili sa klasičnom džig glavom. Montažu sa »metkom« sam pravio tako što bih na osnovnu pletenicu promera 0,16 mm vezivao vrtilicu, a za nju jedan metar »šok-lidera« od monofila debljine 0,40 mm. Na taj komad najlon navlačio sam olovo (težine od 15 do 30 g, u zavisnosti od mesta), a ispod njega jednu gumenu kuglicu, kako ono ne bi udaralo u vrtilicu na donjem kraju šok lidera, za koju sam fiksirao 25 cm dug predvez od fluorokarbona... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 469-)
