Posle dužeg perioda u kom se ove jeseni, na Savi, na širem području Beograda, bela riba uspešno pecala samo preko noći, dok se preko dana od »peša« (glavoča) maltene ništa drugo nije moglo uhvatiti, početkom decembra su stvari konačno počele da se vraćaju u normalu, a naš stalni saradnik i veliki ljubitelj fider tehnike odmah je požurio na vodu
Iako su prognostičari za subotu 9. decembar najavili kišu još od prepodneva, pogled u nebo oko osam sati ujutru dao mi je nadu da će ponovo pogrešiti, pa sam se odvažio i sa svojim prijateljem i kolegom Vujadinom krenuo na Savu – tačnije na splav vezan uz desnu obalu reke, desetak kilometara uzvodno od Beograda, sa kog često pecamo. Bili smo za to motivisani objavama na internetu, iz kojih sam nedvosmisleno zaključio da se riba na ovoj reci posle nešto dužeg perioda zatišja ponovo aktivirala, pa smo procenili da tu priliku ne bi trebalo propustiti.
NAŽALOST, POSLE NEŠTO više od sata pecanja počela je kiša, koja je bila toliko jaka da smo morali da se spakujemo i vratimo kući. Međutim, i za to kratko vreme bilo je dosta dešavanja – uhvatio sam svoje prve skobalje ove jeseni, a bilo je i šljivara i plotica. Hranilice sam punio mešavinom Van den Eynde hrana Formaggio i Secret sa teškom zemljom, crvićima i keksom u boji, a za mamac sam koristio crve. Pecao sam štapovima Shimano Beastmaster i Energoteam Black Spider, sa Shimano mašinicama Stradic i Catana, obe u veličini 4.000. Hranilice su bile AS-ove »kramponke« sa otežanjem od 60 g, a udice i predveze sam stalno menjao, dok nisam našao dobitnu kombinaciju – Takara AT 200 Nic, veličine 20, na predvezu od najlona Colmic RBS, debljine 0,125 mm.
DOBAR POČETAK prerano prekinutog ribolova samo nas je dodatno motivisao da iskoristimo prvu narednu priliku za izlazak na vodu, a ona se ukazala već narednog dana, u nedelju, 10. decembra, kad smo se u jutarnjim satima, po prelepom vremenu za ovo doba godine, zaputili na isto mesto. Pecanje je ponovo bilo uspešno, i to ne samo nama, već i fiderašima sa okolnih splavova. Riba je i dalje bila dosta daleko od obale, a i glavoča (»peševa«) bilo je u priličnim količinama, ali sam uspeo da dobijem dosta solidnih skobalja, šljivara i plotica na dva crvića... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 469-)