Ni onaj ko ima desetine varaličarskih štapova ne može u istom momentu loviti zabacivanjem na više od jednog. Zato je potrebno da umemo da unapred procenimo okolnosti za svaku situaciju i da ponesemo odgovarajući štap ili da svoj način ribolova prilagodimo tako da možemo što više da postignemo onim što nam je u rukama
Prilikom izbora štapa za određeni metod ribolova uvek postoje nedoumice i skoro bez izuzetka smo prinuđeni da činimo kompromise. S jedne strane imamo zahteve ribolova koje nam nameće praksa, dok s druge imamo štap sa svojim karakteristikama, koje ni u jednoj kombinaciji ne mogu u potpunosti zadovoljiti naše potrebe, jer idealnog modela za sve situacije nema. Osim toga, proizvođači nemaju jedinstven standard označavanja karakteristika štapa, što stvara dodatne nedoumice. Na primer, većina proizvođača bacačku težinu štapa naziva akcijom, dok se u praksi akcijom smatra brzina vraćanja vrha štapa u stanje mirovanja nakon izbačaja. Neki proizvođači akcijom nazivaju karakterističnu savitljivost štapa, bez obzira na brzinu, te se nikada prilikom izbora štapa ne možemo osloniti na ono što proizvođač navede u katalogu ili na štapu.
U zavisnosti od toga koji je deo štapa angažovan prilikom izbačaja optimalnog tereta, odnosno od brzine vraćanja u stanje mirovanja, štapovi se dele na brze i spore, dok im akcija (karakteristika savitljivosti) može biti vršna (A), gornjom trećinom (B), gornjom polovinom (C) odnosno parabolična (D).
ŠTO JE ANGAŽOVANA DUŽINA štapa veća, akcija je sporija i obrnuto. U praksi, savitljivost i brzina štapa su bitne prilikom izbacivanja tereta, zatim pri kontaktu varalice sa dnom ili ribom (prilikom napada grabljivice) – zbog brzine prenošenja informacije, te pri kontriranju, zamaranju i dovođenju zakačene ribe. S obzirom na to da se u praksi uvek koriste lakši tereti od deklarisane nosivosti štapa, pri lansiranju varalice angažovana dužina kreće se od njegove gornje trećine do gornje polovine. Izuzetak su štapovi parabolične savitljivosti, spore akcije i male bacačke težine, kod kojih se pri izbačaju deklarisanog tereta angažuje gotovo cela radna dužina štapa.
U slučajevima kada je neophodna brza i energična kontra, koriste se štapovi brze akcije, savitljivi u gornjoj trećini i veće dužine. Sa takvim štapom, uz promenu položaja naviše pod malim uglom, postiže se veći pokret po obimu kružne putanje vrha štapa i efikasnija kontra. Prilikom zamaranja i dovođenja ribe, idealna savitljivost iznosi gornje dve trećine štapa, pod uslovom da je ugao između strune ispod vrha štapa i njegovog nesavijenog dela 90 stepeni. Pri navedenim uglovima i pri pomenutoj savitljivosti, naime, najveći je stepen iskorišćenja elastičnosti štapa. Maksimalna savitljivost štapa se koristi samo u ekstremnim slučajevima, kada treba zaustaviti beg ribe u neželjenom pravcu, prema nekoj podvodnoj prepreci. Prema vrsti ribe koja se lovi, uslovima na ribolovnom mestu, metodu i težini ribolova, kao i težini tereta koji zabacujemo i privlačimo, vrši se izbor štapa, imajući u vidu sve navedene karakteristike, koje su od značaja za rukovanje štapom u određenim uslovima.
Gotovo je nemoguće navesti sve kombinacije uslova ribolova i karakteristika štapa kod kojih se prilikom izbora mora ići na kompromis, odnosno odreći se potrebe manjeg prioriteta u korist potrebe većeg prioriteta, ali evo nekoliko primera:
– NOĆNI RIBOLOV SMUĐA je specifičan po upotrebi lakih plivajućih, plitkoronećih i dubokozaranjajućih voblera. Za izbačaj lakih voblera neophodan je štap male težine bacanja i brze akcije vrhom, ali za kontrolu vođenja dubokozaranjajućeg voblera, kao i za snažnu kontru, kojom vobler u čeljustima smuđa možemo pomeriti dovoljno da se udica zabode, potreban je snažniji štap, veće težine bacanja. Jednim štapom se ne mogu zadovoljiti obe potrebe, te se pri izboru moramo odreći manje bitne funkcije štapa. U ovom slučaju, očigledno je to daljina izbačaja)... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 472-)