Od početka ove godine, bela riba je duže vreme bila neočekivano slabo aktivna u donjem toku Save. Čak su i najveštiji i najuporniji tokom januara i skoro celog februara muku mučili da dođu do iole pristojnijeg ulova. Situacija se promenila tek u drugoj polovini februara, što je bio signal i fiderašima i plovkarošima da masovno pohrle na vodu
Za razliku od prethodne zime, kada su tokom celog januara vodostaj i zamućenost Save bili izuzetno povoljni, pa sam, kao i mnoge kolege, uspešno pecao belu ribu fider tehnikom uzvodno od Beograda, ove zime je usled suše Sava bila skoro sve vreme niska i bistra, te je zabeleženo tek nekoliko manjih porasta vodostaja, koji su veoma kratko trajali. Od Nove godine pa do početka februara riba se mogla pecati na veoma malom broju mesta, na delu reke između Beograda i Umke, gde je po pravilu ili gužva ili se obali ne može prići od splavova. S vremena na vreme sam ipak izlazio na vodu, ali su rezultati bili loši – sve se uglavnom svodilo na tek poneku ploticu ili skobalja, a bilo je i dana kad nisam imao bukvalno ni pipanje. Konačno je u prvoj polovini februara, sa porastom temperatura vazduha, sneg počeo da se topi na brdima i planinama, što je prouzrokovalo i porast Save. Nakon toga, kada se početkom druge polovine meseca voda izbistrila i počela postepeno da opada, konačno su se stekli uslovi za lov bele ribe, ali se iz nekog razloga čak ni tada na nekim tipično zimskim mestima nije moglo uhvatiti baš ništa, iako su i vremenske prilike bile skoro idealne. No uprkos tome što većina izveštaja nije bila preterano ohrabrujuća, ispostavilo se da ponegde ipak nešto ribe može da se »iščačka«, pa sam se u četvrtak, 21. februara, zaputio na jednu od omiljenih pozicija, između Ostružnice i Umke.
TOG PROHLADNOG FEBRUARSKOG jutra na vodi sam bio već oko 6,30 č kako bih bio siguran da ću na malom potesu na kome još nema splavova i može se sići do vode imati gde da se komotno smestim i odakle da pecam. Savršenu glatkoću površine vode povremeno je remetilo izbacivanje ribe i sve je ukazivalo da bi ovo mogao da bude jedan lep i uspešan ribolovni dan, iako je voda već 48 sati lagano opadala (za desetak centimetara dnevno).
Čim sam se pripremio, počeo sam sa pecanjem, i to bez početnog prihranjivanja. Na moje iznenađenje, već u prvom zabačaju imao sam izuzetno agresivan udarac, ali nisam uspeo da ga realizujem, kao ni sledeća tri, i već tada mi je bilo jasno da će biti potrebno malo eksperimentisanja, a bez sumnje i više strpljenja da bi se odredilo pravo vreme za kontru. Udicu sam zamenio za broj manjom i umesto dva crva počeo sam da za mamac koristim samo jednog, navučenog na vrat, dok sam vrh ostavljao slobodnim... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 475-)