U ribolovu veštačkim mamcima periodično se smenjuju razni trendovi, a ta pojava primetna je i na planu dužine blinkeraških štapova. Više decenija su evropski ribolovci za ribolov sa obale daleko najviše koristili modele od 2,7 m i duže, ali u poslednje vreme znatno su popularniji kraći varaličarci. Pri tom se malo ko trudi da racionalno sagleda osobine i upotebljivost ovog dela pribora zavisno od dužine, i da na osnovu toga izvrši odabir najprimereniji svojim potrebama
U savremenom varaličarskom ribolovu poslednjih godina kratki štapovi su ušli u modu i često se može čuti da je njima moguće na pravi način odgovoriti na sve zahteve koje nam različite situacije u ribolovu nameću. Dugi štapovi se smatraju prevaziđenim, a ribolovce koji ih koriste mnoge kolege doživljavaju kao krute tradicionaliste, koji se opiru napretku i bez racionalnog razloga drže nekad stečenih navika. Da li je tu reč o trendovima koji su posledica novih dostignuća u tehnologiji proizvodnje ribolovačkog pribora i koje forsiraju proizvođači, ili je to pomodarstvo kojim se zapostavljaju stvarne potrebe i zahtevi koje nam nameću metodi i tehnike savremenog varaličarskog ribolova? Koja je to tehnološka inovacija u toj meri unapredila kratak štap te su dugi postali suvišni?
DA BISMO DOBILI odgovore na ova pitanja moramo se najpre odrediti koliki se to varaličarski štap uopšte može smatrati kratkim odnosno dugim. Amerikanci, koji uglavnom varaličare iz čamca, skoro isključivo koriste štapove dužine od 1,8 m do 2,1 m za slatkovodni ribolov svih klasa težine (jedino za lov lososa sa obale, tj. iz vode, koriste duže štapove, ali to je već neka druga priča, kako zbog tehnike, tako i zbog mamaca). Evropljani pretežno koriste štapove duge od 2,1 m do 3,3 m za slatkovodno varaličarenje, što je razumljivo, jer neuporedivo masovnije od Amerikanaca love ribu sa obale. U poređenju ribolovačkih navika nikako ne bi smo smeli izostaviti ni najveće proizvođače štapova – Kineze, Korejce i Japance, koji su usvojili američki način ribolova i koji dizajnom i marketingom svojih proizvoda imaju najveći uticaj na oblikovanje svetskog ribolovačkog ukusa. Na osnovu navika, tradicije i stvarnih potreba koje pred nas postavlja varaličarski ribolov, ne bi bilo pogrešno kratkim okarakterisati štapove dužine od 1,8 m do 2,4 m, a dugim one od 2,4 m do 3,3 m. Štapovi kraći od 1,8 m i duži od 3,3 m se izuzetno retko koriste, te neće biti analizirani u daljem tekstu.
KOJE SU PREDNOSTI KRATKIH štapova, a koje su njihove mane? Kratki modeli su lakši i težište im je bliže rukohvatu nego dugim, što im daje bolji balans. Lakši su za rukovanje, jer se njima uglavnom zabacuje jednom rukom (iz zgloba), a kratka drška se oslanja na donji deo podlaktice, što ukrućuje zglob prilikom zamaranja ribe, te ne dovodi do brzog zamora ruke. Takvi varaličarci koriste se pretežno za ultralako i lako varaličarenje iz čamca ili sa čiste obale, bez prepreka i rastinja u priobalju. To su najčešće savitljivi štapovi manjih težina bacanja (do nekih 30 g). Ako se koriste za težu klasu varaličarenja, mogu imati i veću bacačku težinu, te izrazitu brzinu gornje trećine radne dužine, ali te karakteristike ograničavaju ih na upotrebu iz čamca. Za ribolov sa obale bi pokazali niz nedostataka, od male daljine zabačaja, preko loše kontrole tonućih i dubokozaranjajućih voblera, do neefikasne kontre na većim daljinama. Kratki štapovi iz više klase kvaliteta imaju odličnu savitljivost i brzinu pri malim bacačkim težinama, te su savršeni za lako varaličarenje na manjim rekama, potocima, kanalima i manjim jezerima, dakle svuda gde daljina izbačaja nije imperativ.
KOD KRATKOG ŠTAPA SE MORAMO odreći veće daljine izbačaja. Mala dužina radnog dela štapa neminovno znači mali ugaoni pomak, odnosno varalica ima malu obimnu putanju prilikom zamaha i ne može joj se zadati veća početna brzina, bez koje nema dalekog izbačaja. Ista ta kratka obimna putanja vrha štapa onemogućava kratku i brzu kontru, te je neophodna duga kontra, uz »piruetu« telom, koju praktikuju Amerikanci... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 475-)