Lov sko­ba­lja, šlji­va­ra i plo­ti­ce na te­ku­ći­ca­ma mren­skog ti­pa zi­mi je vr­lo pro­duk­ti­van uko­li­ko ri­bo­lo­vac zna me­sta na ko­ji­ma se ve­li­ka ja­ta gru­pi­šu. Ali pri kra­ju ovog de­la se­zo­ne stva­ri se kom­pli­ku­ju, jer ri­ba po­či­nje da na­pu­šta me­sta na ko­ji­ma je bo­ra­vi­la to­kom ne­ko­li­ko pret­hod­nih me­se­ci, pa se mo­ra­mo po­tru­di­ti da pro­na­đe­mo i nju, i do­bit­nu pre­zen­ta­ci­ju i pri­ma­mu

U pe­ri­o­du ka­da je zi­ma na iz­ma­ku i ka­da se pri­ro­da bu­di za­hva­lju­ju­ći dnev­nim tem­pe­ra­tu­ra­ma ko­je se u ni­zij­skim pre­de­li­ma pri­bli­ža­va­ju pet­na­e­stom po­de­o­ku Cel­zi­ju­so­ve ska­le, ri­ba la­ga­no po­či­nje da iz­la­zi iz du­bo­kih zi­mov­ni­ka i po­ste­pe­no se pri­bli­ža­va osun­ča­nim i pli­ćim de­lo­vi­ma re­ka. Tu će se ona u na­red­nim ne­de­lja­ma pri­pre­ma­ti za mrest, ali to ne zna­či da će­mo je la­ko pro­na­ći, a još ma­nje da će­mo je la­ko ulo­vi­ti.

Kraj-zime

ČI­TA­NJE VO­DE. Sa­da, na­i­me, ni­je do­volj­no sta­ti na pr­vo slo­bod­no me­sto i za­ba­ci­ti, pa šta bu­de, ne­go bi tre­ba­lo pre po­čet­ka pe­ca­nja do­bro osmo­tri­ti re­ku i »pro­či­ta­ti vo­du«, tj. lo­ci­ra­ti ri­bu, ako je to mo­gu­će. A mo­gu­će je­ste, i to po­naj­pre u ju­tar­njim sa­ti­ma, ka­da se be­la če­sto iz­ba­cu­je na po­vr­ši­ni, prem­da i ka­sni­je mo­že­mo uoči­ti be­la­sa­nje te­la u br­za­ci­ma uko­li­ko je vo­da iole bi­stra. Na­rav­no, is­ku­sni i si­ste­ma­tič­ni ri­bo­lov­ci osla­nja­ju se i na svo­ja za­pa­ža­nja iz pret­hod­nih se­zo­na, na osno­vu ko­jih zna­ju gde mo­gu da oče­ku­ju ri­bu pri ra­znim uslo­vi­ma (pre sve­ga za­vi­sno od vi­si­ne vo­do­sta­ja, pro­vid­no­sti vo­de i nje­ne tem­pe­ra­tu­re). Dru­gi kao da ima­ju še­sto ču­lo, pa »ose­te« iz­gled­nu po­zi­ci­ju a da ni sa­mi ne ume­ju da ob­ja­sne šta ih je njoj pri­vu­klo (ili ne­će da to de­le sa dru­gim ko­le­ga­ma, pa se »va­de« na ose­ćaj), ali ima i onih ko­ji se za­i­sta po­na­ša­ju po prin­ci­pu »ćo­ra­ve ko­ke«, pa sta­nu na pr­vo me­sto na ko­je na­i­đu i na­da­ju se da će se ne­ka ri­ba za njih tu na­ći.

ČE­STO PRE­ME­ŠTA­NJE. Uko­li­ko se ri­ba ne ja­vlja, tre­ba da bu­de­mo sprem­ni da je tra­ži­mo, što sam ja to­kom po­sled­njih pe­ca­nja i ra­dio. Da mi to ne bi te­ško pa­da­lo, na­sto­jim da no­sim sa­mo za­i­sta neo­p­hod­nu opre­mu, tj. znat­no ma­nje ne­go što sa so­bom vu­ku kla­sič­ni »sta­ci­o­nar­ni fi­de­ra­ši«, ko­ji sva­ki put kad iza­đu na vo­du po ceo dan pe­ca­ju na istom me­stu, čak i ka­da se ni­šta ne de­ša­va, jer im je zbog enorm­ne ko­li­či­ne pri­bo­ra ko­ju no­se na­por­no da se spa­ku­ju i pre­đu ne­gde dru­gde. Šta­vi­še, ja sam za­u­zeo ta­kav stav da pre­me­šta­nja u po­tra­zi za ri­ba­ma do­ži­vlja­vam kao ne­ki no­vi iza­zov, pa se vr­lo br­zo spa­ku­jem i po­kre­nem, a po­ne­kad, ako ne idem da­le­ko, u sta­nju sam da sa me­sta na me­sto idem sa ras­klo­plje­nim šta­pom u jed­noj ru­ci i ono ma­lo stva­ri ko­je no­sim u dru­goj, pro­bi­ja­ju­ći se kroz ni­sko gra­nje pri­o­bal­nih vr­ba i ra­zno ši­praž­je. Ali osim pre­me­šta­nja pri­me­nju­jem i ne­ke dru­ge »ma­le tri­ko­ve« ko­ji mo­gu da do­ne­su pre­o­kret, tj. ulov u si­tu­a­ci­ji ka­da »kla­si­ka« za­ta­ji...

HLEB U HRA­NI­LI­CI. To­kom hlad­ni­jeg de­la go­di­ne va­ži ne­pi­sa­no pra­vi­lo da je bo­lje ko­ri­sti­ti tam­ni­je pri­ma­me. I ja ga se pri­dr­ža­vam to­kom zi­me; upo­tre­blja­vam hra­nu tam­no­braon bo­je, uglav­nom uz do­da­tak cr­vi­ća, i po­sled­njih me­se­ci imao sam sa­svim so­lid­ne ulo­ve. Ali kra­jem fe­bru­a­ra je ri­ba na Ju­žnoj Mo­ra­vi sla­bi­je re­a­go­va­la na tu pri­ma­mu ko­ja je ina­če po pra­vi­lu br­zo pod­stak­ne da se hra­ni, pa sam pro­bao jed­no re­še­nje ko­je je i Ne­nad Ko­sta­di­no­vić po­me­nuo u pro­šlom bro­ju Ri­bo­lo­va, pi­šu­ći o raz­li­či­tim na­či­ni­ma upo­tre­be hle­ba za pri­hra­nji­va­nje u pe­ca­nju na plo­vak i fi­der, a ko­je fi­de­ra­ši na ju­gu Sr­bi­je već du­že vre­me do­sta pri­me­nju­ju, i to ne sa­mo on­da ka­da bra­šna­sta pri­ma­ma za­ka­že. U hra­ni­li­cu sam u po­sled­njim iz­la­sci­ma sta­vljao ve­li­ke ko­ma­de be­log hle­ba... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 475-)

 

 


dupli-san-dijego

Je­dan od du­pli­ra­nih čvo­rova je i udvo­stru­čeni San Di­je­go džem, zva­ni još i...

trostruki-palomar

Sa po­ja­vom Ber­kley Na­no­fila, ko­ja ni­je ni ple­te­ni­ca ni mo­no­fil, u modu je ušao...

dunavske-carolije

Du­nav je ve­li­ka, mo­ćna i "teško" či­tlji­va re­ka, pa pred­sta­vlja iza­zov za sve ri­bo­lov­ce...

brejd-ring

Braid ring čvor ili u­pre­deni pr­sten čvor upo­tre­blja­va se za ve­zi­va­nje udica...

dupli-uni

Ovo je jedan od najjednostavnijih a naj­vi­še ko­ri­šće­nih čvo­rova za spajanje...

bocna-petlja

Bočna petlja je jedan od je­dno­stav­nih čvo­rova za fi­ksi­ranje bo­čnog pre­dve­za...