Iz raznih razloga, šarana ima sve manje u većini naših otvorenih voda. Zato ga nije lako loviti ni u najproduktivnijem delu sezone, od juna do novembra, a pogotovo ne krajem zime i početkom proleća, dok je voda hladna, a ta riba još uvek troma i ne previše zainteresovana za jelo. Ipak, formula uspeha postoji, a suprotno uverenjima ključ nije ni velika količina vremena uloženog u čekanje na udarac, niti velika količina bačene primame
Iako minula zima nije bila naročito jaka, ipak se prilično otegla. Naravno, to nije sprečilo deo najvećih zaljubljenika u lov šarana na otvorenim vodama da sa prvim martovskim otopljavanjem počnu da izlaze na vodu i pripremaju (tj. prihranjuju) mesta, premda ima i onih koji čekaju kraj varljivog i prohladnog vremena, tako da će, zbog lovostaja, »vodenu lisicu« početi da pecaju tek u junu, nakon završetka zabrane.
Kao što ste mogli da pretpostavite, ja sam jedan od onih koji ne mogu toliko dugo da čekaju, pa sam prve ovogodišnje izlaske upisao već u prvoj polovini februara, ali bez ikakvog uspeha. Voda tada jeste bila veoma hladna, ali ključni faktori pomanjkanja dešavanja bili su desetkovan riblji fond i nizak vodostaj Dunava (i to još od leta – izuzmu li se neveliki i uglavnom kratkotrajni porasti), usled kog je izostala migracija riba sa udaljenijih terena na deo u široj okolini Novog Sada, gde ja pecam, a ono malo ribe što je eventualno i bilo tu, bilo je još lakši plen ribokradica nego inače.
POSLE DVONEDELJNE PAUZE, prvog marta sam bio kratko na vodi i imao prvi udarac. Riba je dva-tri puta snažno savijala vrh štapa i ostavila mamac, pa sam pomislio da možda skupa udica koju sam nedavno uvrstio u arsenal nije dobra, jer se retko dešava da se šaran koji tako silovito drma štap ne zakači kako treba.
Kako je Dunav bio u solidnom porastu, ponadao sam se da se riba pokrenula, a tom prilikom pecao sam na dubini od oko 4,2 m, plasirajući sisteme blizu panjeva koje sam tu lično potopio. I temperatura vazduha je postepeno rasla, pa je i voda počela lagano da se zagreva i već je bila prešla 5º C, što mi je ulivalo dodatni optimizam jer sam pri toj temperaturi vode u martu prethodnih godina imao više ulova trofejnih šarana.
Pre nego što sam krenuo kući, mesto sam nahranio tucetom kugli napravljenih od primame Groundbait Carp Feeder, u koju sam ubacio malo kukuruza tretiranog Match atraktorom, zatim peleta Strawberry Lotus i Four Season, te bojlija Strawberry Lotus i Cranberry Squid od 14 mm (desetak komada zbirno, u svakoj kugli), sve od firme Meleg Baits (inače, iskren da budem, aromu jagodu sam godinama nekako najmanje koristio, tj. zapostavio sam je na račun raznih drugih favorita). Pre polaska kući sam u zonu u koju sam zabacivao praćkom plasirao još oko 300 g bojlija, tako da sam ukupno bacio oko pola kilograma u ovoj turi.
NA ISTU POZICIJU naredni put sam došao 4. marta. Dok sam do mesta doteglio sve stvari i prvi put zabacio, već je bilo oko 11 č, ali se zbog toga nisam ni najmanje uzbuđivao, jer mi se dugi niz godina tokom zime šaran javljao od 12 do 14 č, da bi se sa zagrevanjem vode taj period aktivnosti produžavao prema večeri.
Pecao sam na tri štapa, sa raznim kombinacijama mamca i prihrane. Kao i obično, po dolasku na mesto koje sam hranio pedesetak sati ranije nisam ni pomišljao na obilnu primamu. Vodim se logikom da je riba, ako je tu ima, nakon poslednjeg hranjenja probala bojlije i ostale sastojke primame i da je i dalje tu, pa je dovoljno baciti samo malo atraktivnih sastojaka, uz korišćenje PVA mrežice ili konca, da bi se šarani podstakli da uzmu ono što im je već poznato, a tako nema opasnosti da će se prejesti, što je lako moguće dok je voda hladna i riblji metabolizam usporen, pogotovo na terenima na kojima bez sumnje ima malo ribe. Na udici (tj. na dlaci ispod nje) na jednom štapu bile su dve spojene polutke pop-ap (plivajućih) bojlija Strawberry Lotus i Cranberry Squid, malo odignute od dna, dok je na udicama na preostala dva štapa bio po jedan Strawberry Lotus bojli od 14 mm. Na prvom i trećem štapu sam za primamu koristio PVA mrežicu napunjenu peletima i lomljenim bojlijima, a na drugom PVA konac na koji sam nizao po tri bojlija, dok sam malo umešene Groundbait Feeder paste lepio na udicu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 476-)