Prve nedelje proleća jedan su od najizglednijih delova sezone za lov krupne babuške. Ali to uopšte ne znači da je takve ribe lako ciljano loviti. Potrebno je često dosta truda da bismo ih pronašli, iskustva i znanja – kako bismo odabrali najbolji pribor i optimalnu prezentaciju, a onda i malo sreće da se na pravom mestu nađemo u pravo vreme
U prethodnom broju Ribolova pisao sam o prolećnom pecanju krupnih babuški na barama kod sela Dobrotin, u okolini Leskovca. Na prelazu zime u proleće, babuška je tu proradila u plitkim zonama, u ševaru, tako da su oni koji su je tražili na mestima sa većom dubinom slabo prolazili. Ja sam imao uspeha, ali uz dosta truda i muke, budući da sam se krio i šunjao u obalnom rastinju, nastojeći da ostanem neprimećen, dok sam u rupe u vegetaciji spuštao sistem sa udicom namamčenom glistom, jedinim mamcem koji su velike babuške tih dana htele da uzimaju.
Ali maltene tekst koji sam o tome napisao nije ni izašao, a ćudljiva riba je odjednom počela mnogo slabije da se javlja u ševaru, očigledno se povukavši u dublje delove. Ipak, kako na ovoj bari pecam dugi niz godina, znam kako se riba tu ponaša, te sam rešio da ne čekam da se vrati u plićak već da je potražim na čistini, gde je voda i dublja, i gde se babuška povremeno izbacivala, iskačući maltene po pola metra van vode.
IZABRAO SAM DEO BARE gde je na nekih dvadesetak metara od obale dubina oko dva metra. Budući da je tu, u jednoj zoni, na dnu velika podvodna livada, i najmanji vetrić ume da pravi problem, jer nanese sistem na travu, tako da udica za nju zapne, a plovak se najpre iskosi, pa potom i potone. Zato sam pecao samo od svitanja do 9,30 č, kada sunce jače ugreje, pa se i vetar izrazito pojača. Pošto sam, na osnovu ranijih iskustava, računao na to da udarci neće biti česti, rešio sam da lovim na dva bolonjeza (od pet i od šest metara), sa osnovnim najlonom debljine 0,18 mm i plovcima izduženog oblika, koje uvek koristim za pecanje barske babuške. Plovak po nosivosti biram zavisno od toga koliko daleko treba da zabacujem. Kada se riba javlja baš daleko, pecam i sa plovcima koji trpe opterećenje od skoro šest grama, ali poslednjih dana sam koristio modele koji nose znatno manje – dva grama, jer sam i sa njima mogao da bez problema dobacim sistem na daljinu koja mi se činila optimalnom. Sistem sam otežao olovnom »suzom« kojoj je težina identična nosivosti plovka; na kraj osnovnog najlona vezao sam mikrovirblu, a za donje okce predvez debljine 0,16 mm, na čijem je kraju bila udica Trabucco XPS, veličine 12, namamčena glistom.
No iako sam se spremio onako kako sam procenio da je najbolje i na udice okačio isti mamac na koji sam u prethodnim izlascima odlično prolazio, prvih četiri-pet sati prošlo je gotovo bez dešavanja – imao sam samo nekoliko cverglana, koji su, na moju sreću, ipak znatno malobrojniji dalje od obale nego na čistini. Video sam, međutim, da je babuška tu, jer je povremeno iskakala (»kupala se«), pa nisam hteo da lako odustanem.
NORMALNO, PRVO ŠTO sam rešio da promenim bio je mamac, pošto u najvećem broju izlazaka na babušku pecam na hleb, a jedini izuzetak je baš period na samom početku prolećne sezone, kada ova riba iz nekog razloga petnaestak dana uzima samo glistu, dok crviće i hleb neće ni da pomiriše. Bilo je 16,30 č kada sam na udicu okačio veliku ružu hleba. Računajući na to da imam nešto više od jednog sata na raspolaganju, pre nego što sunce počne da zalazi, nadao sam se da ću se ovog martovskog dana bar upisati sa babuškom. Ali slagao bih kada bih rekao da sam očekivao da će posle jedva pet sekundi moj plovak krenuti u stranu. Ipak, nisam zakasnio sa kontrom i čim sam je dao bilo je jasno da imam lepu babušku na štapu. Krenula je brzo ka sredini jezera, ali nije imala šanse na čistom terenu. Premda je imala 700-800 g, brzo sam je zamorio i ubacio u meredov.
ČIM SAM JE SKINUO sa udice, stavio sam ponovo hlebnu ružu i zabacio na isto mesto, odložio štap i uzeo drugi bolonjez da i na njemu glistu zamenim hlebom. Samo sam na trenutak okrenuo glavu, i kada sam potom ponovo pogledao ka onom zabačenom plovku, mogao sam samo da konstatujem da ga na površini nema... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 477-)